Evropski ogranak Svetske zdravstvene organizacije (SZO) je upozorio na porast broja obolelih od malih boginja u Evropi. Prošle godine zabeleženo je 45 puta više slučajeva nego u celoj 2017. godini. Razlog tome je sve veći pad obuhvata vakcinacijom protiv ovog virusa, uzročnika groznice, kašlja, i u retkim slučajevima zapaljenja pluća, mozga pa čak i smrti. SZO je apelovao na zemlje da pokrenu hitne kampanje imunizacije kako bi se sprečila epidemija malih boginja.
Epidemije malih boginja su buknule u mnogim zemljama u okruženju. U Rumuniji, gde je obuhvat vakcinisane dece pao na 78% prve doze i 62% druge doze, proglasili su epidemiju sa ciljem da olakšaju vakcinaciju dece između devetog i 11. meseca života. Slična situacija zabeležena je i u BiH, gde je u Tuzli i Živinicama zabeležen veliki broj obolele dece koja nisu vakcinisana MMR vakcinom. Prema lekarima, pitanje dana je kada će i u Srbiji buknuti epidemija, jer u mnogim regionima obuhvat vakcinisane dece nije preko 60%.
Prema rečima Georgiosa Konstantinidisa, predsednika Udruženja pedijatara Srbije, obuhvat vakcinisane dece MMR vakcinom u Srbiji nije preko 80%, a u mnogim regionima je čak manje od 60%. Konstantinidis je apelovao na roditelje da vakcinišu decu ističući da je MMR vakcina bezbedna i efikasna. Na nedavnoj konferenciji za novinare, on je istakao da je sve priče o povezanosti MMR vakcine sa autizmom samo medicinska prevara.
Dr Dragoslav Popović, konsultant za imunizaciju, upozorio je da je ovo drugi apel SZO i UNICEF-a o povećanju obuhvata vakcinacijom protiv morbila i drugih bolesti. Morbile su virusno oboljenje koje se širi brzo, posebno među nevakcinisanom decom. On je istakao da komplikacije malih boginja mogu biti veoma ozbiljne, uključujući upalu pluća i mozga, i da je vakcinacija jednostavan način prevencije.
U Srbiji je prošle godine zabeležena epidemija malih boginja, a lekari su, zbog nedovoljnog obuhvata vakcinacijom, strahovali da će se zaraza brzo proširiti. Najviše obolelih je bilo u Smederevu, ali je zaraza bila lokalna. Konstantinidis je uporedio stanje sa situacijom za požar, ističući da su vakcine jedini način da se epidemija spreči.
Visoka cena koju je Srbija platila u prethodnoj epidemiji, koja je izbila 2017. godine, bila je alarmantna – zaraženo je 5.800 ljudi, a umrlo 15, od kojih je 93% bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Najmanje jedna trećina obolelih je bila hospitalizovana, a među 15 smrtnih ishoda, četvoro dece je bilo mlađe od pet godina.
U zaključku, pravovremena vakcinacija dece protiv malih boginja je od ključnog značaja za sprečavanje epidemije i mogućih ozbiljnih komplikacija. Potrebno je kontinuirano podizanje svesti među roditeljima o važnosti vakcinacije i odbacivanje lažnih tvrdnji o povezanosti vakcina sa ozbiljnim bolestima.
