Finansijski svet se ponovo zahuktava i berze uzleću u iščekivanju jeftinijeg novca. Berzanski indeks Njujorške berze Dau Džons je prvi put u istoriji prešao 38.000 poena a indeks S&P 500 je na maksimalnim nivoima. Vrednost indeksa tehnoloških kompanija, Nasdak, je na 15.360,29 poena.
Rastu i berze u Evropi. Indeks frankfurtske berze DAX je danas u 9.15 sati porastao na 16.726,82 poena, kao i londonski FTSE 100 na 7.507,86 poena i francuski CAC 40 na 7.431,44 poena. Moskovski MOEX je pao na 3.170,60 poena.
Prema podacima sa berzi, cena američke sirove nafte je porasla na 74,934 dolara, a cena evroskog brenta na 80,162 dolara. Evropski fjučersi gasa su se na otvaranju Londonske berze za holandsko TTF čvoripte prodavali po ceni od 27,2 evra za megavat-sat. Cena zlata je porasla na 2.031,02 dolara za finu uncu, a cena pšenice na 5,9852 dolara za bušel. Vrednost evra u odnosu na dolar je iznosila 1,09026, što je otprilike isto kao juče.
Svetski finansijski tržišta su u uzletu ove nedelje, sa berzama koje beleže rast u Sjedinjenim Državama i Evropi. Dau Džons indeks Njujorške berze je prešao 38.000 poena, a S&P 500 je na maksimalnim nivoima, dok je vrednost indeksa tehnoloških kompanija, Nasdak, na 15.360,29 poena.
Berza u Njujorku nije jedina koja bilježi rast. U Evropi, indeksi berzi takođe rastu. Tako je frankfurtska berza DAX porasla na 16.726,82 poena, londonski FTSE 100 na 7.507,86 poena i francuski CAC 40 na 7.431,44 poena. U isto vreme, moskovski MOEX je pao na 3.170,60 poena.
Cena nafte je u porastu, sa cenom američke sirove nafte koja je dostigla 74,934 dolara, a cena evroskog brenta 80,162 dolara. Evropski fjučersi gasa se prodaju po ceni od 27,2 evra za megavat-sat na otvaranju Londonske berze, dok je cena zlata porasla na 2.031,02 dolara za finu uncu, a cena pšenice na 5,9852 dolara za bušel. Vrednost evra u odnosu na dolar je otprilike ista kao juče – 1,09026.
Ovaj rast na berzama beleži se usled očekivanja jeftinijeg novca i bolje finansijske situacije, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Sve ovo ukazuje na povratak finansijske stabilnosti nakon izazova koje je donela pandemija COVID-19. Neki ekonomisti takođe ističu da su ovi pokazatelji odraz sve većeg poverenja investitora u finansijsko tržište.
Ovaj rast na berzama je pozitivan za privredu i investitore, jer može značiti smanjenje troškova zaduživanja i povećanje investicija. Međutim, takođe treba imati na umu da je ovakvo kretanje na finansijskim tržištima podložno promenama i da uvek postoji rizik od nestabilnosti.
Sve u svemu, trenutna situacija na finansijskim tržištima sugeriše da je svetska ekonomija u uzletu, ali treba pažljivo pratiti dalji razvoj događaja kako bi se donosili informisani finansijski potezi.
