Opšti nivo cena u Srbiji u januaru ove godine bio je za 6,4% viši nego što je bio godinu dana ranije. Mesečno, inflacija je zabeležila rast od 0,3% u odnosu na decembar 2022. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Gledano međugodišnje, inflacija je zabeležila sporiji rast i polako se vraća u ciljani koridor Narodne banke Srbije od 3±1,5%. To se očekuje u drugoj polovini ove godine, a prema računicama NBS, u febrauru je inflacija već na 5,5%.

U decembru je inflacija bila 7,6%, januara 2022. godine je bila 15,8%, a najvići stepen dostigla je u martu prošle godine – 16,2%. Za celu godinu, u 2023. godini u poređenju prethodnom, potrošačke cene su u proseku povećane za 12,1%.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u januaru u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupi zdravlje (0,7%), u grupama stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, rekreacija i kultura i restorani i hoteli (za po 0,6%).

Poskupeli su i hrana i bezalkoholna pića (0,5%), alkoholna pića i duvan i oprema za stan i tekuće održavanje (za po 0,2%) i transport (0,1%). Pojeftinili su odeća i obuća (1,3%).

Ovaj rast inflacije ima ozbiljne posledice na potrošače i privredu. Potrošači suočavaju se sa povećanim troškovima za osnovne potrepštine, dok privreda mora prilagoditi cene svojih proizvoda kako bi pokrila rastuće troškove proizvodnje. Ovo takođe može imati negativan uticaj na investicije i zapošljavanje, što dodatno opterećuje ekonomiju.

Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije moraju preduzeti korake kako bi se suzbio ovaj rast inflacije i ublažile njegove posledice. Moguće mere uključuju politiku monetarne i fiskalne stabilnosti, kao i promene i reforme u sistemima regulacija i subvencija kako bi se smanjili troškovi proizvodnje i poslovanja.

Stručnjaci upozoravaju da je važno preduzeti mere kako bi se sprečilo dalje povećanje inflacije i kako bi se ekonomska stabilnost vratila u ciljani koridor. Ovo bi zahtevalo koordinisane napore svih relevantnih institucija, kao i podršku privrede i građana.

U suprotnom, rast inflacije može dovesti do ozbiljnih ekonomskih problema, uključujući smanjenje kupovne moći građana, manje investicije, povećanu nezaposlenost i opštu ekonomsku nestabilnost.

Stoga je važno da Vlada, centralna banka i privrednici hitno preduzmu mere kako bi se suzbio ovaj rast inflacije i ublažile njegove negativne posledice. To bi moglo uključivati politiku podsticaja investicija, smanjenje poreskog opterećenja za privredu, kao i mere za jačanje konkurentnosti privrede.

Sve ove mere imaju za cilj da ojačaju ekonomiju i olakšaju prelazak na stabilan rast bez hiperinflacije. U suprotnom, Srbija bi mogla biti suočena sa ozbiljnim ekonomskim problemima, koji bi mogli imati dugotrajne i štetne posledice po celokupno društvo.

Zato je važno da se ovo pitanje tretira kao prioritet i da se preduzmu snažne i odlučne mere kako bi se zaustavio rast inflacije i osigurala stabilnost ekonomije. To zahteva koordinisani napor svih relevantnih aktera, uključujući vladu, centralnu banku, privredu i civilno društvo.

Samo uz zajednički rad i posvećenost možemo osigurati da Srbija ostane ekonomski stabilna i otporna na izazove koje donosi rast inflacije.