Posle umanjenja zarada na visokoškolskim ustanovama zbog neodržavanja nastave, Ministarstvo prosvete Republike Srbije odlučilo je da sprovede vanredni inspekcijski nadzor na fakultetima. Ova mera je uvedena kako bi se utvrdilo tačno stanje na fakultetima, ali neki dekani smatraju da je to još jedan oblik pritiska na akademske institucije.
U međuvremenu, predsednica Skupštine je optužila dekane i rektore da su odgovorni za blokade koje su organizovali studenti. Ministarstvo prosvete trenutno sprovodi kancelarijski inspekcijski nadzor, što znači da inspektori fizički ne posećuju fakultete, već traže odgovore na određena pitanja putem elektronske pošte. Među pitanjima koja su postavljena su i: na osnovu kog dokumenta su organizovane blokade, da li su pokrenuti disciplinski postupci protiv studenata koji protestuju i da li je policija obaveštena o situaciji.
Dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Žaklina Stojanović, izjavila je da je Univerzitet u Beogradu dao jedinstven odgovor u kojem se naglašava da nijedan fakultet nije samoinicijativno prekinuo nastavu, već da su dekani doneli odluku da obustave rad zbog bezbednosti zaposlenih. Ova situacija je izazvala brojne reakcije među studentima i akademskim osobljem.
Ministarstvo prosvete je, prema rečima pomoćnika ministra za visoko obrazovanje, Aleksandra Jovića, poslalo naloge fakultetima u kojima je jasno definisano šta treba da dostave i u kojim rokovima. Od ukupno 114 ustanova, 68 je odgovorilo na zahteve Ministarstva, dok su ostale ustanove dobile dodatne dopise sa zahtevima.
Iako dekani ističu da su odluke o blokadama doneli sami studenti, oni odbijaju da komentarišu pitanja o disciplinskim postupcima i o tome da li su informisali policiju o blokadama. Dekan Fizičkog fakulteta, Voja Radovanović, naglašava da ne može da odgovori na to pitanje jer je glasanje među studentima bilo tajno, te ne zna ko je bio za, a ko protiv blokade.
Ova situacija se dodatno komplikuje nakon velikog studentskog protesta koji je održan 15. marta, a dekani smatraju da česti dopisi i pritisci vlasti predstavljaju nastavak pritiska na akademsku zajednicu. U Ministarstvu prosvete ističu da bi neodržavanje nastave moglo da dovede do kaznenih mera prema visokoškolskim ustanovama, koje se kreću od 200.000 do 2.000.000 dinara po ustanovi, odnosno od 50.000 do 150.000 dinara po odgovornom licu.
Zakonom o visokom obrazovanju predviđeno je da inspektor može predložiti razrešenje dekana ili rektora u slučaju nezakonitog rada. Radovanović je potvrdio da postoje saznanja o mogućem razrešenju, ali da je malo verovatno da će se ta opcija ostvariti zbog komplikovane procedure i potencijalnog dodatnog revolta akademske zajednice.
U ovom trenutku, situacija na fakultetima je napeta, a studenti i profesori se suočavaju sa izazovima kako bi se obezbedilo normalno funkcionisanje visokoškolskog obrazovanja. Mnogi smatraju da je neophodno pronaći rešenje koje će zadovoljiti sve strane kako bi se izbegle daljnje tenzije i pritisci na akademsku zajednicu.
Kako se situacija bude razvijala, ostaje da se vidi da li će Ministarstvo prosvete preduzeti dodatne korake ili će se nastaviti dijalog između studenata, profesora i vlasti, kako bi se postiglo mirno rešenje. U svakom slučaju, visoko obrazovanje u Srbiji suočava se sa izazovima koji zahtevaju hitnu pažnju i delovanje svih aktera u procesu.
