Predsednik Vlade Republike Srpske, Radovan Višković, komentarisao je mogućnost da Interpol raspiše poternicu za zvaničnicima RS nakon zahteva Suda iz Sarajeva. On izražava uverenje da će Interpol postupati u skladu sa svojim procedurama i pravilima. Višković je naglasio da ne očekuje takav ishod, ukoliko Interpol poštuje svoj Statut, koji zabranjuje raspisivanje poternica u slučaju političkih, verskih i vojnih pitanja.
U svom obraćanju, Višković je zahvalio ministru unutrašnjih poslova Srbije, Ivici Dačiću, i predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, na njihovoj brzoj reakciji i protestnoj noti upućenoj Interpolu. On je ukazao na to da je ovaj slučaj deo političkog procesa i progon zvaničnika Republike Srpske, naglašavajući da se radi o pritiscima iz Sarajeva na međunarodne institucije da reše unutrašnje političke probleme.
Višković je uporedio trenutnu situaciju sa slučajevima u Evropi, poput zvaničnika Katalonije, gde Interpol nikada nije prihvatio zahteve za međunarodne poternice na osnovu političkih razloga. Prema njegovim rečima, ako bi Interpol ipak odlučio da raspiše poternice pod političkim pritiskom, to bi predstavljalo kršenje više od sto godina dugih procedura te organizacije.
On je takođe naglasio da nema osnova za poternice protiv predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, i predsednika Narodne skupštine, Nenada Stevandića, jer su oni progonjeni isključivo na političkoj osnovi. Višković je istakao da oni nisu izvršili nikakva krivična dela koja bi bila predmet rada Interpola, te da se radi o napadima na institucije Republike Srpske.
Govoreći o mogućim posljedicama zahteva Suda BiH, Višković je rekao da je on zaštićen od strane MUP-a Republike Srpske i da ima odgovornost prema ljudima koji mu ukazuju poverenje. On je osudio pritiske iz Federacije BiH i pozvao na dijalog umesto na hapšenja i progon.
Višković je istakao da bi bilo najbolje da oni koji su skloni prijetnjama lično dođu da ga privedu, umesto da šalju druge ljude. U ovom kontekstu, on je naveo ministra unutrašnjih poslova Federacije BiH, Ramu Isaka, i pozvao ga da dođe i lično se suoči s njim.
On je dodatno komentarisao da je postao meta kritika zbog svoje uloge u donošenju zakona i odluka na sednicama Vlade, iako je bio samo jedan od članova kolektivnog organa. Višković je naglasio da je u tom trenutku bio na drugom mestu, dočekujući predsednika Srbije, što dodatno komplikuje situaciju.
Na kraju, Višković je izrazio zabrinutost zbog stanja u Bosni i Hercegovini, naglašavajući da, kako je rekao Ivo Andrić, BiH počinje tamo gde prestaje razum. Ova izjava ukazuje na kompleksnost i napetost u političkom pejzažu BiH, kao i na izazove s kojima se suočavaju institucije Republike Srpske u kontekstu pritisaka i progonjenja od strane drugih entiteta.
U svetlu ovih događaja, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će međunarodne institucije, poput Interpola, delovati u skladu sa svojim pravilima ili će podleći političkim pritiscima iz Bosne i Hercegovine. Viškovićev stav o potrebi za dijalogom umesto pritisaka može biti ključan za buduće političke odnose i stabilnost u regionu.
