Direktor Muzeja žrtava genocida, Dejan Ristić, izjavio je danas da istorijska nauka i činjenice osporavaju tvrdnje o genocidu koji se navodno dogodio u Srebrenici jula 1995. godine. On ističe da nema sumnje u žrtve zločina protiv čovečnosti, ali da je rezolucija koju će razmatrati Generalna skupština UN u maju pokušaj da se stvori antičinjenični i antiistorijski narativ koji bi osramotio čitav narod. Ristić tvrdi da nedostaje genocidna namera, kao ključni element definicije genocida, te stoga smatra da presude Haškog tribunala potvrđuju da genocida nije bilo.

Prema njegovim rečima, genocid podrazumeva uništavanje delova ili celokupne nacije, uključujući žene i decu. Međutim, u slučaju Srebrenice, deca i žene su bili odvojeni od muškaraca, što ukazuje na nedostatak genocidne namere. Ristić ističe da Efraim Zurofi, stručnjak za Holokaust, takođe tvrdi da Srebrenica ne može biti okarakterisana kao genocid.

Ristić naglašava da je UN političko i istorijsko telo, a ne pravosudna institucija, pa stoga rezolucija o Srebrenici ima političke motive. On ističe da stoji Nemačka, koja nije odgovorna samo za genocid u Drugom svetskom ratu, već i za genocide koji su se desili na Afričkom kontinentu. Ristić postavlja pitanje da li postoji želja da se pod firmom genocida uključi što veći broj nacija kako bi se autentični genocidi Nemačke devalvirali i obesmislili.

Ukratko, Ristić smatra da rezolucija o Srebrenici pokušava da nametne antičinjenični i antiistorijski narativ kako bi osramotila određeni narod, iako nedostaje genocidna namera u definiciji događaja u Srebrenici. Ova rasprava se nastavlja i očekuje se da će Generalna skupština UN doneti odluku o pomenutoj rezoluciji u maju.