Direktor Muzeja žrtava genocida, Dejan Ristić, isticao je danas da je pitanje genocida u Srebrenici 1995. godine sporno, iako se ne osporava zločin protiv čovečnosti. On tvrdi da je rezolucija koja će se raspravljati na Generalnoj skupštini UN-a u maju, način da se konstruira antićinjenični i antiistorijski narativ koji bi mogao stigmatizirati ceo narod.

Ristić smatra da je rezolucija pokušaj uspostavljanja vrednosnog suda putem UN-a, kako bi se označilo da se u Srebrenici dogodio genocid, iako je to otvoreno sporno. On ističe da su presude Haškog tribunala nedovoljne da bi se ubedljivo dokazalo da je u pitanju genocid, premda te presude činjenično postoje.

Po njegovim rečima, formulacija genocida je antiistorijska i antičinjenična iz nekoliko razloga, jer definicija genocida obuhvata više faza, uključujući genocidnu nameru.

U središtu spora oko rezolucije je pitanje da li je zločin u Srebrenici zaista bio genocid ili zločin protiv čovečnosti. To pitanje se već decenijama istražuje i pokušava da se definiše, ali i pored toga mnogi akademici, stručnjaci i političari i dalje imaju različite stavove o tome.

Rezolucija na koju se odnosi Ristić odnosi se na događaje iz decembra 1999. godine, kada je Skupština Republike Srpske odbila da prihvati Rezoluciju o Srebrenici i osudila genocid u tom gradu. Ovaj događaj je bio izuzetno kontroverzan i otvorio pitanje kako se tretira zločin u Srebrenici i ko snosi odgovornost za to.

Pitanje genocida u Srebrenici je još uvek osetljivo i emotivno tema u regionu, a rasprava o ovoj temi i dalje polarizuje javnost. Mnogi se slažu da je važno pravilno obeležiti i sećati se žrtava, ali postoji i suprotan stav koji tvrdi da se pitanje genocida koristi politički i da treba preispitati sve činjenice pre donošenja konačnih zaključaka.

Na kraju, uzimajući u obzir kompleksnost ovog pitanja, važno je da naučnici, političari i aktivisti budu otvoreni za dijalog i razmenu mišljenja kako bi se istina mogla pronaći i kako bi se postigla pravednost za sve žrtve ovog tragedijskog događaja. Śto se većih nepristrašnih diskusija tiče, to će možda pomoći da se prevaziđu podele i omogući bolje razumevanje prošlosti i doprinosi pomirenju na Balkanu.