Italijanska prodaja kuća za jedan evro izazvala je veliko interesovanje u poslednjih nekoliko godina, sa desetinama kupaca koji su se odlučili da kupe napuštena imanja u nekim od gradova u zemlji.
Ali dok su gradovi poput Musomelija na Siciliji i Zungolija u Kampaniji uspeli da prodaju razne napuštene stanove strancima koji žude da žive italijanski san, neki su se borili da prodaju prazne domove.
Među njima je Patrika, udaljeno srednjovekovno selo sa jedva 3.000 stanovnika koje se nalazi južno od Rima, gde je više od 40 imanja, napušteno ranih 1900-ih, ostavljeno da trune.
Smeštena na stenovitom platou sa pogledom na dolinu Sako u centralnoj Italiji, Patrika je idilično mesto, ali život ovde nije bio lak za lokalno stanovništvo u prošlosti. Mnogi su otišli u potrazi za svetlijom budućnošću negde drugde, ostavljajući svoje domove prazne decenijama.
U pokušaju da udahne novi život umirućem selu, gradonačelnik Lucio Fiordaliso pokušava da oponaša uspeh drugih italijanskih sela koja su svoje prazne kuće dali na prodaju za jedan evro ili nešto više od jednog dolara. Do sada je imao malo uspeha.
– Prvo smo mapirali sve napuštene kuće i uputili službeni poziv prvobitnim vlasnicima da ih pozovemo da prodaju svoje trošne porodične nekretnine, ali smo uspeli da prodamo samo dve kuće za jedan evro, kaže Fiordaliso za CNN.
Dok lokalne vlasti u gradovima koji su ostali nenaseljeni zbog zemljotresa i drugih prirodnih nepogoda imaju nadležnost da prodaju napuštene kuće bez dozvole vlasnika, to nije slučaj za Patriku i druge slične gradove.
– Prvo nam je potrebna dozvola vlasnika, ili njihovih naslednika, za raspolaganje njihovim starim kućama – kaže Fiordaliso i dodaje:
– Tek tada možemo da stavimo ove nekretnine na prodaju uz njihovu saglasnost, što čini proces veoma komplikovanim. Gotovo nemogućim.
Fiordaliso objašnjava da je grad dobio „pozitivan odgovor“ od 10 vlasnika nakon što je poslao „javni poziv da ih uključi u projekat kuća od jednog evra“, ali su se oni povukli u poslednjem trenutku. Ostali nikad nisu odgovorili.
Gradonačelnik smatra da su se oni koji su se predomislili možda to učinili zbog problema sa drugim rođacima koji su posedovali deonice iste imovine.
Napuštene zgrade u starim italijanskim gradovima ponekad su podeljene između više naslednika koji poseduju samo deo, poput kupatila, balkona, kuhinje, i ništa se ne može prodati bez pismene saglasnosti svih naslednika, prema italijanskom zakonu.
U prošlosti je bio običaj da deca nasleđuju delove svoje porodične kuće, uključujući delove zemlje, bunare i voćnjake. Ali nije uvek garancija da će rođaci i dalje biti u dobrim odnosima i/ili godinama u kontaktu.
– Raspolaganje potencijalnim kućama od jednog evra suočeno je sa ćorsokakom jer je većina rođaka koji dele istu imovinu bila u međusobnom sukobu iz ličnih razloga ili nisu mogli da se dogovore oko prodaje, neki su jedva razgovarali ili poznavali jedni druge, drugi su živeli u udaljenim gradovima i čak i u inostranstvu – kaže gradonačelnik.
U nekim slučajevima, domovi nikada nisu bili zvanično podeljeni između naslednika u prošlosti, tako da je linija vlasništva prekinuta usput bez jasne indikacije ko bi trebalo da bude sadašnji vlasnik.
Prema Fiordalisu, pronalaženje potomaka vlasnika koji su emigrirali u inostranstvo, uglavnom u SAD, Kanadu i Argentinu i možda su imali različita prezimena, ili su preneli svoju italijansku imovinu strancima, a da nisu obavestili gradsku administraciju, bilo je veoma težak zadatak.
