Naizgled običan izraz „pao sa kruške“ zapravo je duboko ukorenjen u srpsku kulturu i narodno verovanje. Kruška se smatra za zlo drvo, a poznati etnolog Vuk Stefanović Karadžić zabeležio je takav stav prema ovoj voćki u jednoj od svojih knjiga. On je zapisao da se kruška smatra za drvo zlih demona, a u narodnim pričama se spominje da pod kruškom obitavaju demoni, veštice i akrepi, te da se to drvo povezuje sa smrću.

Prema rečima etnologa Milana Čajkanovića, kruška je nekada u prošlosti imala bolji ugled i kult, ali se taj stav vremenom promenio i narod na nju sada gleda kao na „zlo drvo“. Razlog zašto se baš koristi izraz „pao sa kruške“ leži u tome što se niko normalan i razborit ne bi želeo naći u društvu demona, veštica i đavola pod krošnjom kruške, te da niko ne bi želeo da padne sa tog drva.

Isto mišljenje iznosi i poznati lingvista Milan Šipka, koji objašnjava da se ovaj izraz koristi kako bi se neko opisao kao zbunjen, smeten ili smušen. Takođe, izraz „nisam pao sa kruške“ koristi se za opisivanje nekoga ko nije lud, glup ili ograničen.

Ovo su samo neki od primera kako etnologija i srpsko narodno verovanje utiču na svakodnevni jezik i izraze koje koristimo. Iako mnogi od nas koriste taj izraz a da ne znaju tačno poreklo i značenje, sada kada znamo više o tome, možemo ga koristiti sa dubljim razumevanjem i znanjem.