Društvo za srpski jezik i književnost Srbije u saradnji sa Katedrom za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu organiziralo je konkurs za izbor najlepše reči srpskog jezika. Učenici srednjih i osnovnih škola imali su priliku da šalju svoje predloge, a među najlepšim rečima koje su se našle u užem izboru su blagodat, blagouhan, blagovanje, nigdenigdina, vatra, preumlje, i mrkosvestica. Također, često predlagane reči kao što su ljubav, porodica i majka takođe su se našle među užim izborom. Nakon osnivanja tročlane komisije profesora sa Filološkog fakulteta, odabrana je reč praskozorje kao najlepša reč srpskog jezika.

Na Instagram stranici Dnevna doza pravopisa organiziran je i konkurs za najružniju reč, što je izazvalo interes i zabavu među korisnicima društvenih mreža. Stiglo je mnogo predloga reči koje zvuče ružno ili imaju neugodna značenja, a među predlozima su se našle reči poput raspuštenica, kredit, pupak, likuša, prelepotica, jetrva, čukljevi, narikača, gljivica, skrndelj i gmaz. Pored psovki koje nisu prikladne za takav konkurs, korisnici su se dosetili i reči koje su nezgodne za izgovor, kao što je recimo „psihološkinja“.

Ovim su konkursima učenici imali priliku da pokažu svoje poznavanje jezika i kreativnost u predlaganju reči. Osim toga, takvi konkursi mogu doprineti promociji srpskog jezika i povećanju interesovanja za jezik među mladima.

Kada govorimo o najlepšim i najružnijim rečima, važno je napomenuti da lepota i ružnoća reči uglavnom zavise od ličnog ukusa i subjektivnog doživljaja. Ono što jednoj osobi zvuči lepo, drugoj može zvučati ružno i obrnuto.

Ipak, postavlja se pitanje – koje su to reči koje se smatraju lepim ili ružnim u srpskom jeziku? Da li se to može proglasiti opšteprihvaćenim ili je to uvek stvar ličnog suda?

Kada je reč o lepim rečima, ljubav, sreća, majka i porodica često se navode kao najlepše reči, izrazi koji nose najvažnije vrednosti u životu. Međutim, lepota reči može biti i u zvuku samih slova, u ritmu kojim se izgovaraju ili u konotacijama i asocijacijama koje izazivaju.

S druge strane, ružnoća reči može biti povezana sa njihovim značenjem koje može biti neugodno ili odvratno, ili pak mogu zvučati nezgrapno ili teško za izgovor. Ipak, često se dešava da reči koje smatramo ružnim dobiju drugačije značenje u određenom kontekstu, ili se koriste u poetskom ili humornom izrazu.

U svakom slučaju, konkursi poput ovih mogu pružiti priliku za razmišljanje o jeziku, istraživanje lepote i različitosti reči, kao i podsticanje kreativnosti i inovativnosti u korišćenju jezika. Neki od predloga za najružniju reč su stvorili osmeh na licima korisnika društvenih mreža, dok su drugi izazvali diskusije i razmišljanja o značenju i zvuku reči.

U konačnici, lepota jezika leži u njegovoj raznolikosti, u mogućnosti da izrazi različite emocije, ideje i obrasce misli. Stoga, ne postoji univerzalno pravilo za lepe i ružne reči, već je to stvar ličnog doživljaja i poratak funkcionisanja jezika u društvu.

Istovremeno, takvi konkursi mogu doprineti promociji srpskog jezika i kulturne baštine, skretanju pažnje na bogatstvo rečnika i njegovu važnost u svakodnevnom životu. Učenici su imali priliku da istraže svoj odnos prema jeziku i da se izraze putem reči koje smatraju najlepšim ili najružnijim, a diskusije i razmišljanja izazvana ovakvim događajima mogu doprineti širenju interesovanja za srpski jezik i književnost među mladima.