Borovnica je postala sve popularnija među voćarima u Srbiji poslednjih godina, ali sada kada cena pada, postavlja se pitanje ko će opstati. Novi zasadi nicaju širom zemlje, a mnogo se ulaže u modernizaciju tehnologije uzgoja. Međutim, srpski proizvođači suočavaju se sa izazovom padanja izvoznih cena borovnice, dok se tržište zasićuje i globalna konkurencija povećava.

Situacija na svetskom tržištu borovnice pokazuje rastuću potražnju, posebno u zemljama Evropske unije, SAD-u, i Kini. Potrošači sve više zahtevaju visok kvalitet, svežinu i trajnost plodova, a trgovački lanci imaju stroge kriterijume kada je u pitanju skladištenje i transport borovnice.

Iako trenutni pad cena može delovati obeshrabrujuće, perspektiva uzgoja borovnice u Srbiji i dalje postoji. Ključ uspeha leži u prilagođavanju tržišnim uslovima, fokusu na podizanje kvaliteta i usvajanju održivih tehnologija uzgoja. Diverzifikacija tržišta, udruživanje proizvođača u kooperative, i istraživanje novih izvoznih destinacija takođe mogu biti korisni za srpske proizvođače.

U 2023. godini, izvoz borovnice iz Srbije iznosio je nešto više od 33 miliona evra, a potpisivanje sporazuma sa Kinom omogućava domaćim proizvođačima veće zarade. Sorta Duke ostaje vodeća u komercijalnim zasadima, ali je važno paziti gde se podižu zasadi pod ovom sortom zbog osetljivosti na nedostatak vlage.

Uz pravilno upravljanje i strateške investicije, uzgoj borovnice može ostati isplativ i perspektivan posao u Srbiji. Kvalitet, inovacija i prilagodljivost tržištu će biti ključni faktori za uspeh voćara u budućnosti.