Na Kosovu i Metohiji održani su parlamentarni izbori u nedelju, a prema preliminarnim rezultatima, nijedna stranka nije uspela da osvoji potrebnu većinu za formiranje vlasti. Stranka Samoopredeljenje, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, ponovo je osvojila najveći broj glasova, ali je zabeležila pad od deset procenata u odnosu na prethodne izbore. Sa druge strane, Srpska lista, jedina politička partija koja predstavlja Srbe i koju podržava Beograd, osvojila je 3,96 procenata glasova. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, objavio je da je svih deset mandata namenjenih srpskoj zajednici pripalo Srpskoj listi, međutim, lider stranke „Za slobodu, pravdu i opstanak“, Nenad Rašić, tvrdi da je jedan mandat u njegovim rukama.
Prema informacijama Prištinske centralne izborne komisije, nakon prebrojavanja 93% glasova, Samoopredeljenje je osvojilo 41,01% glasova, dok je Demokratska partija Kosova na drugom mestu sa 22,46%, a Demokratski savez Kosova na trećem sa 17,66%. Alijansa za budućnost Kosova je osvojila 7,51% glasova. Izbori su protekli mirno, ali je zabeležena veoma niska izlaznost, posebno među Srbima, koja je iznosila 40,59%. Ovaj procenat je manji za šest do sedam procenata u odnosu na prethodne izbore.
Izborni dan je, uprkos mirnoj atmosferi, doživeo tehničke probleme. Naime, došlo je do pada softvera u Centralnoj izbornoj komisiji, što je dovelo do potrebe za ručnim brojanjem glasova. Prema trenutnim podacima, Srpska lista ima 30.485 glasova, dok Rašićeva stranka ima 3.428, što Srpskoj listi obezbeđuje devet mandata.
Politikolog Ognjen Gogić smatra da će formiranje vlasti biti komplikovanije nego ranije. On naglašava da je Samoopredeljenje pobednik izbora, ali je njihova podrška opala u odnosu na prethodni mandat. Samoopredeljenje može formirati vladu uz podršku poslanika iz nevećinskih zajednica, dok bi druga mogućnost bila formiranje koalicije svih drugih stranaka, što je manje verovatno.
Gogić takođe ukazuje na važnost jednog mandata za Rašića, jer bi taj mandat mogao doneti više od jednog ministra iz srpske zajednice, čime bi se stvorila dodatna stabilnost za Kurtijevu vladu. Na drugoj strani, istraživač bezbednosti Nikola Vujinović ističe da bi bio iznenađen ako Srpska lista ne osvoji svih deset mandata, naglašavajući da se prethodna vlada formirala u koaliciji sa manjinskim zajednicama.
Gogić dodaje da je niska izlaznost među Srbima alarmantna i da predstavlja poruku Srpskoj listi i Beogradu o političkoj apatiji Srba na Kosovu. Dok se očekuje da će se situacija na terenu promeniti, pitanje je koliko će to uticati na buduće izbore i političko angažovanje Srba.
Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, komentariše da se čini da je u Severnoj Mitrovici došlo do defetizma među Srbima, koji veruju da se ništa neće promeniti bez obzira na to ko bude na vlasti. On naglašava potrebu za mobilizacijom birača i promenu pristupa kako bi se povratilo poverenje srpske zajednice u politički proces.
U ovom kontekstu, ističe se kako bi Srpska lista morala da preispita svoju strategiju i da se suoči sa izazovima koji dolaze sa smanjenim političkim angažovanjem Srba. Samoopredeljenje, s druge strane, suočava se sa potrebom da formira stabilnu vladu, što može biti otežano zbog smanjenog broja mandata i mogućih koalicija.
U nekim krugovima se spekuliše o mogućim koalicijama između Samoopredeljenja i Demokratske partije Kosova, ali politolozi smatraju da je to malo verovatno, s obzirom na pređašnje sukobe i rivalstva. Na osnovu trenutnih rezultata, izvesno je da će politička scena na Kosovu i Metohiji i dalje biti turbulentna, a formiranje vlasti može doneti dodatne izazove za sve učesnike.
