Predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas i komesarka za proširenje EU Marta Kos izjavile su da izbori održani u Belorusiji nisu bili legitimni. Ova izjava dolazi nakon predsedničkih izbora koji su se obavili 15. decembra 2024. godine, a u kojima je aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko, prema izlaznim anketama, osvojio 87,6% glasova. Ostali kandidati, prema izveštajima, dobili su između jednog i tri procenta glasova.
U zajedničkom saopštenju, Kalas i Kos su naglasile da su „lažni izbori u Belorusiji“ bili ni slobodni ni fer te da narod Belorusije zaslužuje pravo da odlučuje ko će upravljati njihovom zemljom. EU je izrazila zabrinutost zbog „nemilosrdne i neviđene represije ljudskih prava“ u Belorusiji, gde su građani suočeni sa ograničenjima u političkom učešću i pristupu nezavisnim medijima. Ove mere su, prema njihovim rečima, lišile izborni proces legitimnosti i kredibiliteta.
Kalas i Kos su takođe pozvale beloruski režim da odmah i bezuslovno oslobodi sve političke zatvorenike. Prema podacima, više od 1.000 građana je trenutno pritvoreno, uključujući jednog zaposlenog u Delegaciji EU. Ova situacija je dodatno pogoršana odlukom režima da samo deset dana pre izbora pozove Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), čime je onemogućila ovom nezavisnom telu pristup ključnim fazama izbornog procesa. Ova akcija se smatra još jednim dokazom nedostatka kredibiliteta izbora.
EU je takođe ukazala na umešanost beloruskog režima u ruski agresorski rat protiv Ukrajine, kao i na hibridne napade na susedne države. Zbog tih razloga, Unija planira da nastavi sa nametanjem restriktivnih i ciljnih mera protiv beloruskog režima, uz dodatnu finansijsku podršku civilnom društvu.
Evropska unija je naglasila da će biti spremna da pomogne Belorusiji kada zemlja započne proces demokratske tranzicije. Cilj EU je da podrži stabilizaciju ekonomije i reformu institucija u Belorusiji. „EU je na strani beloruskog naroda i naša podrška u njihovoj potrazi za slobodnom, demokratskom, suverenom i nezavisnom Belorusijom, kao delom mirne i prosperitetne Evrope, je nepokolebljiva“, ističe se u saopštenju.
Održavanje izbora u Belorusiji u kontekstu aktuelnih političkih i društvenih tenzija u zemlji predstavlja značajan izazov. U prethodnim godinama, Belorusija je bila na meti međunarodne kritike zbog kršenja ljudskih prava, gušenja opozicije i kontrole medija. Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, često se suočava s optužbama za autoritarnu vladavinu i manipulaciju izbornim procesima.
Uoči izbora, beloruska vlada je preduzela razne mere kako bi osigurala kontrolu nad izbornim procesom. Ove mere uključuju zabranu okupljanja, pritisak na nezavisne novinare i progon opozicionih lidera. Takva situacija dovela je do širokog nezadovoljstva među građanima, koji se bore za svoja prava i slobode.
Izbori su se održali u atmosferi straha i nesigurnosti, gde je veliki broj građana odlučio da ne učestvuje u procesu koji su smatrali nelegitimnim. Očekivanja građana su bila da će se izbori održati u skladu s demokratskim standardima, ali su se suočili s realnošću koja je bila daleko od toga.
U svetlu ovih događaja, EU se obavezala da će nastaviti da pruža podršku beloruskom narodu u njihovom putu ka slobodi i demokratiji. Evropska unija namerava da ostane posvećena jačanju civilnog društva u Belorusiji i pružanju pomoći onima koji se bore protiv represije. Ova situacija u Belorusiji ostaje na radaru međunarodnih organizacija, a svet posmatra kako će se razvijati dalji događaji u zemlji.
