Izložba #SerbiaInRealLife u Vašingtonu „ruši stereotipe“ i poziva publiku na dijalog

Miloš Radovanović avatar

VAŠINGTON — Skoro šesnaest godina nakon što je Umetnički centar Kacen na Američkom univerzitetu u Vašingtonu ugostio skraćenu verziju izložbe srpske savremene umetnosti „O normalnosti“, ovaj prostor ponovo predstavlja dela umetnika iz Srbije kroz novu postavku pod nazivom „SerbiaInRealLife“. Ova izložba obuhvata radove dvanaest savremenih umetnika različitih generacija, a dela su nastala u poslednjih deset godina koristeći različite medije, uključujući slikarstvo, skulpturu, digitalnu umetnost i mešovite tehnike.

Umetnici čija su dela izložena suočavaju se sa temama koje odražavaju kompleksnosti savremenog života, uključujući lična sećanja, religiju, identitet, otuđenje i kritiku konzumerizma. Marija Milošević, vlasnica beogradske galerije „Art for All“, ističe da naziv izložbe simbolizuje želju da se Srbija prikaže kroz prizmu realnosti, a ne virtuelnog sveta. Ova izložba nastala je kroz saradnju s kolekcionarkom Elizabet Eskobar, koja se zaljubila u srpsku umetničku scenu tokom svog mandata u Beogradu.

Izložba „SerbiaInRealLife“ je rezultat Miloševićinog truda i saradnje sa kolekcionarima, a predstavlja značajan korak u predstavljanju srpske umetnosti na međunarodnoj sceni. Prema rečima kustoskinje Vesela Sretenović, ova umetnička scena je „vitalna i živa“, ali često ostaje nevidljiva zbog geopolitičkih okolnosti i nedostatka tržišta.

Džek Rasmusen, direktor umetničkog centra, podseća na prethodnu izložbu savremene srpske umetnosti iz 2009. godine, koja je bila među njegovim omiljenim. Rasmusen se zainteresovao za trenutno stanje srpskih umetnika i proveo vreme u njihovim studijima, što je rezultiralo ovom značajnom izložbom.

U izložbi se mogu videti radovi umetnika kao što su Biljana Đurđević, čija slika „Poslednja večera“ prikazuje tamnu stranu savremenog života, i Vladislav Šćepanović, koji preispituje ulogu digitalne tehnologije u ljudskim odnosima. Rad Igor Simića istražuje političke manipulacije u eri post-istine, dok se Dajana Perić Daglas bavi ličnim gubicima kroz umetnost.

Teme zaštite životne sredine su takođe prisutne, kao što se može videti u delu Jovanke Mladenović, koja kombinuje tradicionalno slikarstvo sa novim tehnologijama. Izložba takođe istražuje folklor i simbole kroz radove Arpada Pulaija i Nikole Velickog.

Milošević ističe da je cilj izložbe da izazove stereotipe o srpskoj umetnosti i otvori prostor za razgovor o univerzalnim temama koje se tiču svih nas. Izložba će biti otvorena do 18. maja, uz podršku Ministarstva kulture i Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, kao i kompanije „Air Serbia“. Iako su neki umetnici podržali studentske proteste u Srbiji, izložba se realizovala kao rezultat dugotrajne pripreme i posvećenosti organizatora.

Miloš Radovanović avatar

Obavezno pročitajte ove članke: