Postavka crno – belih portreta srpskih glumaca „Uspomene“, autorke Vukice Mikače Lovren, otvorena je juče, na dan kada je premijerno, 12. novembra 1956. godine, izveden „Faust“, u pozorištu Atelje 212 u Beogradu. Izložbu kojom je obeležen Dan tog pozorišta, svečano je otvorio glumac Tihomir Stanić koji je rekao da je Mikača Lovren „sinonim za dobru fotografiju“.
– Ona je sinonim za umetnost, za neophodnu potrebu da se trajno sačuva neki trenutak u pozorištu. Svaka predstava izaziva neku drugu vrstu i asocijaciju i emocija, a Mikača Lovren je uspela da uhvati taj trenutak istine po kojem se vidi da li je predstava bila dobra – izjavio je Stanić.
On je otvorio izložbu monologom Vladimira, protagoniste iz drame Samjuela Beketa „Čekajući Godoa“, gde je postavio „najznačajnije pitanje“: „Da li sam ja spavao dok su drugi patili?“.
– To je pitanje koje svaki čovek treba sebi da postavlja svako jutro pre nego što pođe u novi dan. Ako potraži odgovor na to pitanje, mislim da će onda svojim delovanjem učiniti da društvo i svet koji ga okružuje bude bolje mesto – smatra glumac.
Vukica Mikača Lovren je rekla da izložba predstavlja sećanje na velikane teatra Atelje 212.
– Predstavlja našu mladost i ljude koji još uvek igraju sa nama, kao što su Anica Dobra, Tanja Bošković, Seka Sablić, Ceca Bojković, Mira Banjac, Renata Ulmanski… Pored toga, prilika je da se setimo i onih koji nam mnogo nedostaju – Petra Kralja, Dragana Nikolića, Bate Stojkovića – istakla je Mikača Lovren i dodala da kreirati izložbu nije bilo teško, jer su „portreti glumaca vrlo živopisni“.
– To je sve ono što sam ja uradila iza scene. To je jedan dokument i uvek je dobro ostaviti neko sećanje iza sebe.
Posetioci Ateljea 212 imaju priliku da do polovine decembra pogledaju deo sačuvanih fotografija koje čine izložbu „Uspomene“, kojom pozorište obeležava 68 godina postojanja.
