Beograd – Lidija Komlen Nikolić, javna tužiteljica u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu, izjavila je da treba produžiti javnu raspravu o opsežnim izmenama Krivičnog zakona jer je predviđeni rok jako kratak. Ona je tokom skupa „Uticaj izmena Krivičnog zakonika na pravosuđe i ljudska prava“, koji je organizovao Komitet pravnika za ljudska prava (Yukom), istakla da su izmene proizašle iz određenih državnih organa, a ne samo iz radne grupe.
Komlen Nikolić je naglasila da obrazloženja u Krivičnom zakoniku drastično razlikuju od obrazloženja u Zakonu o krivičnom postupku, što dovodi do kontradiktornosti kao što je slučaj sa odredbama o neovlašćenom snimanju i prisluškivanju. Milena Vasić, programska direktorka Yukoma, istakla je da izmene ne obuhvataju dela kojima se najgrublje krše prava žena, devojčica i dečaka, kao i nedostatak krivičnog dela deljenja eksplicitnog seksualnog materijala bez pristanka.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra je upozorila na nedostatke predloženih izmena, a beogradski advokat Sead Spahović je ocenio da izmene Zakona o krivičnom postupku predstavljaju povratak na stari zakon iz 1976. godine koji nije u skladu sa ljudskim pravima. On je kritikovao inkvizitorni sistem koji je nepovoljan za okrivljene i različit je od evropskih standarda pravde. Spahović je takođe izrazio nezadovoljstvo zbog nedostatka reakcija na predložene izmene, ističući da građani Srbije ne znaju šta se dešava, dok većina pravničke profesije podržava takav sistem.
Ukazao je i na inkriminacije u Krivičnom zakonu koje smatra lošim, poput ukidanja krivičnog dela iznuđivanja iskaza i uvođenja novog krivičnog dela savetovanja kako da se izvrši krivično delo. Spahović je istakao da srpska tradicija ne podržava takve zakone i pozvao na preispitivanje novih inkriminacija.
