Kajsije će ove godine biti skuplje nego prošle, a razlog za to je nedostatak na tržištu, ističe Goran Đaković, urednik magazina Agrobiznis i bivši savetnik ministra poljoprivrede. Prema njegovim rečima, potražnja za kajsijama je velika, jer se koriste za pravljenje džemova, sokova, kao i za konzumaciju kao sveže voće. Đaković naglašava da je teško prognozirati tačne cene, ali da će one sigurno biti više nego prošle godine, kada su se kretale oko 200 dinara.
Đaković takođe ukazuje na to da će stepen oštećenja zasada kajsija biti 100% u onim područjima gde je temperatura pala ispod minus šest stepeni, jer cvetovi ne mogu preživeti na temperaturama ispod minus tri stepena. U tom kontekstu, on predviđa da neće biti šta da se ubere na lokacijama gde je mraz bio jak. Ipak, situacija nije svuda ista; neka područja su prošla sa blažim mrazom, što znači da će biti kajsija, ali u nedovoljnoj meri.
Što se tiče ostalog voća, Đaković upozorava da su i breskve ugrožene. Ranije sorte breskvi, koje su osetljive na mraz, takođe su pretrpele štetu. U proleće, voćke poput kajsije i džanarike prve cvetaju, a njihovi cvetovi su sada izloženi riziku od mraza. Za jabuke je još uvek rano govoriti, jer većina njih još nije procvetala, dok trešnje za sada nisu u problemu, ali i njihovi cvetovi su osetljivi na prolećne mrazeve.
Đaković se osvrnuo i na ekonomsku stranu problema, napominjući da Srbija svake godine gubi između 60 i 150 miliona evra zbog kasnih prolećnih mrazeva. On smatra da ne postoji godina u kojoj se ne izgubi barem 100 miliona evra usled ovih vremenskih neprilika. Visoke cene voća, kao što su maline, jagode, kajsije i breskve, ukazuju na to da se mora ozbiljno razmišljati o budućnosti poljoprivrede u Srbiji, posebno jer je malina izvozno orijentisan proizvod, sa čak 97% proizvodnje namenjene izvozu.
U Srbiji se najviše kajsija proizvodi u smederevskom i čačanskom kraju, kao i u Topoli. Đaković ukazuje na to da su područja koja su pretrpela velike mrazeve ugrožena, dok će neka druga biti u boljoj situaciji. On napominje da je potrebno pratiti razvoj situacije i analizirati potencijalne posledice ovih vremenskih uslova na berbu voća.
Kao što se može primetiti, prolećni mrazevi predstavljaju ozbiljan izazov za voćare, a njihovi efekti mogu imati dugoročne posledice na proizvodnju i ekonomiju. Stručnjaci upozoravaju na važnost prilagođavanja i unapređenja tehnika zaštite voćnjaka kako bi se smanjili rizici od oštećenja usled nepovoljnih vremenskih prilika.
U svetlu ovih informacija, potrošači se mogu pripremiti na više cene kajsija i drugih voćnih proizvoda, a voćari će morati da se suoče sa izazovima koji dolaze sa klimatskim promenama i prolećnim mrazevima. S obzirom na trenutne trendove, može se očekivati da će potražnja za kvalitetnim voćem ostati visoka, ali će i dalje biti neizvesnosti oko ponude.
Na kraju, Đaković naglašava da je neophodno planirati budućnost voćarstva u Srbiji, kako bi se osiguralo da se ne ponavljaju slične situacije u budućnosti. Ovaj izazov zahteva zajednički rad svih aktera, uključujući poljoprivrednike, vladu i istraživačke institucije, kako bi se stvorili uslovi za održivu i profitabilnu proizvodnju voća u Srbiji.
