Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, najavio je danas da očekuje sastanak sa ukrajinskim predsednikom, Volodimirom Zelenskim, u narednoj nedelji, kao i da želi da razgovara sa ruskim liderom, Vladimirom Putinom. Tokom zajedničke konferencije za novinare sa japanskim premijerom, Šigeruom Išibom, Tramp je istakao da će se fokusirati na bezbednost ukrajinskih dobara, uključujući retke zemne metale, prenosi Rojters.
Tramp je takođe govorio o situaciji u Pojasu Gaze, rekavši da „nema žurbe“ kada je reč o rešenju tog pitanja. Pored toga, najavio je uvođenje recipročnih carina za mnoge zemlje sledeće nedelje, kao i da su na stolu carinske mere za automobilsku industriju.
Prema informacijama koje je objavio Daily Mail, Tramp planira da izvrši pritisak na Zelenskog da pristane na prekid vatre sa Rusijom do Uskrsa, u okviru svog mirovnog plana. Predsednik Tramp, koji je ranije isticao da bi mogao da pregovara okončanje sukoba u Ukrajini u veoma kratkom roku, navodno se trudi da okonča rat u roku od 100 dana.
Nepotvrđeni planovi, o kojima je pisao ukrajinski list Strana, cirkulišu u političkim i diplomatskim krugovima u Ukrajini i podrazumevaju prekid vatre do 20. aprila. Ovaj plan bi mogao da zamrzne napredovanje ruskih snaga i uključuje zabranu pridruživanja Ukrajine NATO-u, kao i zahtev da Kijev prihvati ruski suverenitet nad aneksiranim teritorijama.
Prema ovim informacijama, ukrajinske trupe bi bile prinuđene da napuste Kursku oblast, gde su pokrenule kontraofanzivu u avgustu. U planu je uključivanje evropskih vojnika, koji bi mogli da obuhvate britanske trupe, kako bi kontrolisali demilitarizovanu zonu, dok američke trupe ne bi bile uključene.
Takođe, očekuje se da će Evropska unija biti zamoljena da pomogne Ukrajini u rekonstrukciji, čiji troškovi bi mogli dostići čak 486 milijardi dolara u narednoj deceniji.
Planovi o prekidu vatre trebalo bi da započnu telefonskim razgovorom između Zelenskog i Putina početkom februara, a sastanak između dva lidera bi se mogao dogoditi krajem februara ili početkom marta. Zvanična deklaracija o prekidu vatre bi trebalo da bude objavljena do 20. aprila.
Kao deo ovog mirovnog procesa, deklaracija o dogovorenim parametrima za okončanje rata mogla bi biti objavljena do 9. maja. Nakon toga, od Kijeva bi se tražilo da ne produžava vanredno stanje niti mobiliše trupe.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost međunarodnih odnosa i izazove sa kojima se suočavaju lideri kako bi postigli mir u regionu. S obzirom na trenutne tenzije između Ukrajine i Rusije, kao i na globalne političke interakcije, ishod ovih pregovora može imati dalekosežne posledice ne samo za Ukrajinu i Rusiju, već i za širu međunarodnu zajednicu.
Trampova izjava o spremnosti za razgovor sa Putinom može se tumačiti kao znak pokušaja da se postigne stabilnost u regionu, dok istovremeno naglašava važnost zapadnih resursa i podrške za Ukrajinu. U ovom kontekstu, međunarodni akteri će pažljivo pratiti razvoj situacije, imajući u vidu da je stabilnost u istočnoj Evropi od suštinskog značaja za globalnu bezbednost.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi da li će Trampov pristup i planovi za prekid vatre naići na odobravanje ili odbijanje od strane ukrajinskih i ruskih vlasti, kao i kakvu će ulogu međunarodna zajednica igrati u ovom procesu.
