U Spomen-parku Jajinci obeležen je Dan sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja na stratištu u Jajincima, a predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je da će Vlada učiniti sve da se na dostojanstveniji način čuvaju sećanja na stradalnike ubijene na tom mestu, kao i da će učiniti sve što je potrebno da se čuva i poštuje ovaj spomen-kompleks.

Vučević je na obeležavanju, kao izaslanik predsednika Republike, istakao da su Jajinci mesto sećanja, tuge i bola, kao i mesto opomene i kolektivne savesti svih nas. On je rekao da je važno da sačuvamo mir i u ovim teškim vremenima.

„Čuvamo svim sredstvima mir i pre svega našu svetu slobodu. Ona je jedini garant da se ovi užasi nikada više ne ponove“, naglasio je Vučević.

Naveo je da se 20. vek može nazvati vremenom strašnog suda za pojedine narode i da je od 1912. do 1945. godine više od dva miliona Srba izgubilo živote usled ratnih dejstava i politika okupacionih režima.

„Početak aprilske okupacije sa sobom je doneo i koncept industrijalizovanog genocida, koji je sa sobom ostavio brojne rane, zbog koje i Beograd i cela Srbija danas tuguje i žali. Bivše vojno strelište u blizini Jajinaca izabrano od strane okupacionih nemačkih vlasti kao prostor za pogubljenje, a procene govore da je stradalo više od 80.000 ljudi“, naveo je Vučević.

„Morate da učimo decu gde nam leže preci,“ podsetio je da su na Jajince masovno dovođeni i ubijani Srbi, Jevreji, Romi, članovi i pristalice pokreta otpora, i naglasio da je zadatak istoričara da istraže živote žrtava i prikupljaju njihove biografije kako bismo jasno mogli da shvatimo pravu veličinu gubitka.

„Danas preporođena Srbija okrenuta je prema ovom mestu masovnog stradanja, kao i svim našim stratištima, sa dužnim pijetetom i poštovanjem, bez ikakve politizacije žrtava,“ istakao je Vučević.

Vučević je takođe istakao da masovno ubijanje Srba danas predstavlja važnu lekciju za čitavo čovečanstvo.

Milinko Čekić, preživeli logoraš iz Jasenovca, rekao je da strašan zločin u Jajincima ne sme biti zaboravljen, istakavši i zločine hrvatskih ustaša nad srpskim narodom.

Streljanja u Jajincima trajala su od jula 1941. do novembra 1943. godine, a nemački Gestapo je od 8. novembra 1943. do 2. aprila 1944. godine vršio ekshumaciju i spaljivanje leševa, kako bi sakrio tragove zločina.

Komisija za utvrđivanje ratnih zločina formirana odmah po završetku Drugog svetskog rata, nakon istrage je iznela podatak da je na stratištu u Jajincima stradalo 80.000 ljudi. Spomen-park Jajinci ima više segmenata i njegovo formiranje počelo je 7. jula 1951. godine postavljanjem spomenika na samom ulazu u spomenički kompleks.