U poslednjih nekoliko godina, klimatske promene su postale sve izraženije, a poslednji izveštaji ukazuju na to da se svet suočava s jednim od najtoplijih perioda u svojoj istoriji. Ulaskom u 2025. godinu, turski naučnici su zabeležili da je januar te godine bio najtopliji januar ikada. Levent Kurnaz, direktor Centra za primenu i istraživanje klimatskih promena i politika na Univerzitetu Bogaziči, istakao je da značajan doprinos ovoj situaciji daje klimatski fenomen La Ninja, koji ima dubok uticaj na globalne vremenske obrazce.
Prema podacima klimatske službe Kopernikus, januar 2025. godine bio je za 0,79 stepeni Celzijusa topliji od proseka za januar u periodu od 1991. do 2020. godine. Apsolutna temperatura vazduha za ovaj mesec iznosila je 13,23 stepena Celzijusa. Ovi podaci jasno ukazuju na trend globalnog zagrevanja i potvrđuju da se svet suočava s klimatskim promenama koje imaju dalekosežne posledice.
Globalno, godišnji prosek za poslednjih 12 meseci, od februara 2024. do januara 2025. godine, bio je za 0,73 stepena Celzijusa iznad proseka u poređenju s istim periodom u prethodnih 30 godina. Ovaj podatak dodatno osvetljava dramatične promene u klimatskim uslovima, a takođe ukazuje na povećanje temperature od 1,61 stepen Celzijusa u odnosu na procenjeni prosek za period od 1850. do 1900. godine, koji se koristi kao referentna tačka za pre-industrijski nivo temperatura.
Fenomen La Ninja, koji se obično javlja svake nekoliko godina, značajno utiče na vremenske obrasce širom sveta. Ovaj fenomen se karakteriše promenama u temperaturi površinskih voda u Tihom okeanu, što može izazvati ekstremne vremenske uslove, uključujući suše, poplave i toplotne talase. U ovom kontekstu, naučnici upozoravaju da bi posledice klimatskih promena mogle postati sve ozbiljnije, čime se dodatno povećava potreba za hitnim delovanjem na globalnom nivou.
Uprkos ovim alarmantnim podacima, postoji i nadu u borbi protiv klimatskih promena. Mnoge zemlje širom sveta rade na smanjenju emisije gasova staklene bašte i prelasku na obnovljive izvore energije kako bi se umanjili negativni efekti klimatskih promena. Na primer, Evropa i Kina su uložile značajne napore u razvoj i primenu solarne i vetroenergije, što doprinosi smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.
Pored toga, sve veći broj gradova širom sveta prepoznaje važnost održivog razvoja i implementira zelene inicijative kako bi se prilagodili promenama klime. Ove inicijative uključuju sadnju drveća, unapređenje javnog prevoza, kao i promovisanje ekološki prihvatljivih praksi među građanima. U ovom kontekstu, lokalne zajednice igraju ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena i stvaranju otpornijeg društva.
Naučnici takođe naglašavaju važnost obrazovanja i podizanja svesti o klimatskim promenama. Informisanje javnosti o uzrocima i posledicama klimatskih promena može doprineti stvaranju veće odgovornosti prema životnoj sredini, kao i podsticanju ljudi da preduzmu akcije koje će pomoći u očuvanju planeta.
U svetlu ovih saznanja, jasno je da je potrebno delovati brzo i efikasno kako bi se smanjile posledice klimatskih promena i očuvala planeta za buduće generacije. Čovečanstvo se suočava s izazovima koje donosi globalno zagrevanje, a zajednički napori na globalnom nivou mogu biti ključni u borbi protiv ovog problema. U vreme kada su podaci o klimatskim promenama alarmantni, važno je da se svi uključimo u akcije koje će doprineti očuvanju naše planete i poboljšanju kvaliteta života za sve njene stanovnike.
