Japan planira da rasporedi rakete dugog dometa na svom ostrvu Kjušu, sa dometom od oko 1.000 kilometara, što ih čini sposobnim da pogode ciljeve u Severnoj Koreji i priobalnim područjima Kine. Ovu informaciju je danas prenela britanska novinska agencija „Gardijan“. Očekuje se da će rakete biti raspoređene u 2026. godini u dve vojne baze na ostrvu, gde se već nalaze raketni garnizoni.
Ova odluka dolazi u svetlu rastuće zabrinutosti u vezi sa bezbednosnom situacijom u regionu, posebno nakon što je administracija američkog predsednika Donalda Trampa izrazila sumnju u regionalne bezbednosne sporazume. U tom kontekstu, japanska vlada smatra da je jačanje odbrane strateški važnog ostrva Okinava neophodno za povećanje sposobnosti Japana da odgovori na potencijalne napade.
Na Kjušu su već postavljene raketne baterije, a planirano raspoređivanje novih raketa je deo šire strategije Japana da ojača svoju vojnu infrastrukturu. Ova strategija se razvija usred stalnog porasta napetosti u regionu, što uključuje aktivnosti Severne Koreje i pretenzije Kine u Južnom kineskom moru.
U međuvremenu, Donald Tramp je otvoreno izrazio nezadovoljstvo postojećim bezbednosnim sporazumom između Japana i Sjedinjenih Američkih Država. Tramp je istakao da je sporazum nerecipročan, ukazujući na to da SAD obezbeđuju zaštitu Japanu, dok Japan ne pruža istu vrstu bezbednosti Sjedinjenim Američkim Državama. „Imamo odličan odnos sa Japanom, ali interesantan je dogovor sa tom zemljom da mi moramo da štitimo njih, ali ne i oni nas. Tako glasi sporazum,“ rekao je Tramp, dodajući da Japan ekonomski profitira od američke zaštite.
Ovaj ugovor, poznat kao Ugovor o uzajamnoj bezbednosti, prvi put je potpisan 1951. godine, u vreme kada je Japan bio pod okupacijom američkih snaga. Tokom godina, sporazum je bio predmet različitih preispitivanja, a sada, u svetlu novih globalnih pretnji, Japanu se čini da je vreme da preduzme dodatne korake kako bi osigurao svoju nacionalnu bezbednost.
Raspoređivanje raketa na Kjušu može značajno promeniti vojnu ravnotežu u regionu, pogotovo ukoliko se uzme u obzir sve veća vojna aktivnost Severne Koreje, koja je nedavno sprovela nekoliko balističkih testova. Osim toga, jačanje japanskog vojnog kapaciteta može izazvati reakciju Kine, koja je već izrazila zabrinutost zbog američkih vojnih aktivnosti u regionu.
Analitičari smatraju da Japanu, kao ključnom savezniku SAD-a u Aziji, ne preostaje mnogo opcija osim da se dodatno naoruža s obzirom na nepredvidivost situacije. Iako je Japan tradicionalno imao pacifističku vojnu politiku, sve veće pretnje iz regiona, uključujući Severnu Koreju, primoravaju zemlju da preispita svoje vojne strategije.
U svetlu svih ovih dešavanja, Japanska vlada će morati da balansira između jačanja svojih vojnih kapaciteta i održavanja stabilnih odnosa sa susednim zemljama, uključujući Kinu i Koreju. Kako se situacija razvija, očekuje se da će dodatne informacije o rasporedu raketa i njihovim specifičnim ulogama biti objavljene u narednim mesecima, dok se Japan priprema za potencijalne izazove u svom okruženju.
U ovom kontekstu, globalna zajednica pažljivo prati japanske vojne aktivnosti, s obzirom na to da bi svaka odluka mogla imati dalekosežne posledice po regionalnu i globalnu stabilnost. Japan se suočava sa izazovima koje donosi moderna geopolitika, a njegovi koraci ka jačanju vojne moći sigurno će biti predmet brojnih analiza i rasprava u budućnosti.
