Prema izvještaju Evrostat, javni dug evrozone je u trećem kvartalu 2023. godine smanjen na 89,9 odsto BDP-a u poređenju sa 90,3 odsto BDP-a na kraju drugog kvartala prošle godine. U istom periodu, dug Evropske unije je smanjen na 82,6 odsto BDP-a sa 83 odsto.
Pored toga, javni dug je smanjen i u odnosu na treći kvartal 2022. godine kada je iznosio 92,2 odsto BDP-a u evrozoni i 84,6 odsto u Evropskoj uniji. Najzaduženije zemlje Evropske unije u trećem kvartalu 2023. godine su bile Grčka sa dugom od 165,5 odsto BDP-a, Italija 140,6 odsto, Francuska 111,9 odsto, te Španija 109,8 odsto. S druge strane, najmanje zadužene zemlje su Estonija, čiji je državni dug iznosio 18,2 odsto BDP-a, Bugarska 21 odsto, Luksemburg 25,7 odsto, te Švedska 29,7 odsto.
U osam zemalja Evropske unije je zabeležen porast državnog duga u odnosu na treći kvartal 2022. godine, pre svega u Belgiji 2,5 odsto, Estoniji 2,3 odsto, te Finskoj dva odsto. Sa druge strane, u 19 zemalja je registrovan međugodišnji pad javnog duga. Javni dug Grčke je međugodišnje pao za 12 odsto, Portugalije za 10,9 odsto, a Kipra za 10,3 odsto.
Evropska unija i evrozona bilježe smanjenje javnog duga kroz ove godine, pokazujući stabilizaciju u finansijskom sektoru. Međutim, i dalje postoji znatan jaz između najzaduženijih zemalja i onih sa manjim dugom. Postojeći trendovi ukazuju na mogućnost daljeg smanjenja javnog duga, ali isto tako i na potrebu za dodatnim mjerama kako bi se ova kretanja održala.
Ključni faktori za smanjenje javnog duga u nekim zemljama su ekonomska stabilizacija, smanjenje deficita, te bolja kontrola troškova. S druge strane, zemlje sa porastom javnog duga su suočene sa većim izazovima u upravljanju svojim finansijama.
Grčka je, kao jedna od najzaduženijih zemalja, uspjela da smanji svoj javni dug za 12 odsto, što je značajan korak ka ekonomskoj stabilizaciji. Isto tako, Portugalija i Kipar su uspjele ostvariti značajan pad javnog duga, što ukazuje na pozitivan trend u tim zemljama.
S druge strane, zemlje poput Italije, Francuske i Španije i dalje se suočavaju sa visokim javnim dugom, što predstavlja izazov za njihovu finansijsku stabilnost. Potrebno je da ove zemlje preduzmu dodatne mjere kako bi smanjile svoj javni dug i osigurale održiv rast u budućnosti.
Ukupno gledano, smanjenje javnog duga u Evropskoj uniji i evrozoni predstavlja pozitivan korak ka ekonomskoj stabilizaciji. Međutim, postojeće razlike između zemalja u pogledu nivoa duga zahtijevaju dalje napore kako bi se osigurala ravnoteža u finansijskom sektoru. Istraživanje i analiza ovih trendova su ključni za buduće politike i mjere koje će biti preduzete kako bi se osiguralo održivo upravljanje javnim dugom i finansijskom stabilnosti u Evropskoj uniji.
