Javni dug evrozone na kraju četvrtog kvartala 2023. smanjen je na 81,7% BDP-a, što je pad za 0,7% u odnosu na prethodni kvartal. U odnosu na isti period prethodne godine, javni dug evrozone smanjen je za 2,2%, a u Evropskoj uniji za 1,7%. Najveći deo javnog duga su činile obveznice, sa udelom od 83,4% u evrozoni i 82,9% u EU.
Na kraju četvrtog kvartala 2023., Grčka je bila najzaduženija zemlja Evropske unije sa dugom od 161,9% BDP-a, dok su iza nje sledile Italija sa 137,3% BDP-a i Francuska sa 110,6% BDP-a. S druge strane, najmanje zadužene zemlje evrozone su bile Estonija sa dugom od 19,6% BDP-a, Bugarska sa dugom od 23,1% BDP-a i Luksemburg sa 25,7% BDP-a.
U pogledu budžetskog deficita, Evrostat je objavio da je deficit evrozone smanjen sa 3,7% BDP-a u 2022. na 3,6% BDP-a u 2023. Međutim, budžetski deficit cele Evropske unije porastao je sa 3,4% u 2022. na 3,5% BDP-a u 2023. Samo četiri države evrozone su zabeležile budžetski suficit – Kipar i Danska sa suficitom od po 3,1% BDP-a, Irska sa 1,7% BDP-a i Portugalija sa 1,2% BDP-a. Ostale članice su imale budžetski deficit, pri čemu je najveći zabeležen u Italiji sa 7,4% BDP-a.
Značajan budžetski deficit od 6,7% BDP-a zabeležen je u Mađarskoj i Rumuniji, dok je jedanaest zemalja evrozone imalo deficit veći od 3% BDP-a. Evrostat je takođe objavio da je javni dug zemalja evrozone na kraju četvrtog kvartala 2023. pao sa 89,9% na 88,6%, dok je javni dug Evropske unije iznosio 81,7% BDP-a.
Nastavite pratiti sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu i instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam, vest koja vredi. Pratite nas na društvenim mrežama.
