Istraživanja pokazuju da se u Srbiji danas jede skoro duplo manje hleba nego pre 17 godina, što iznosi prosečno 48,58 kg godišnje po glavi stanovnika. Prema udruženju Žitounija, smanjenje potrošnje može biti rezultat smanjenja broja stanovnika, a takođe se primećuje da su u mestima sa većim primanjima manje potrošnje hleba. Umesto hleba, ljudi sve više konzumiraju peciva, a trend manje potrošnje hleba se ne podudara sa povećanom stopom gojaznosti.

Jedna nutricionistkinja primećuje da, iako se jede manje hleba, ljudi su povećali unos pirinča i krompira, te da bi trebalo posmatrati celu grupu skrobnih namirnica kako bismo razumeli šta trend smanjenja potrošnje hleba zapravo znači. Kvalitet hleba koji jedemo takođe je u pitanju, jer mnogi pekarski proizvodi nisu visokog kvaliteta i sadrže dodatne aditive koji ih čine manje nutritivnim.

Dok se smanjuje potrošnja hleba, proizvodi koji se promovišu kao zdravi često nisu visokog kvaliteta, zbog čega stručnjaci ističu važnost unositi dobre i kvalitetne namirnice. Trend kvaliteta pekarskih proizvoda ide nizbrdo, te se preporučuje da se vodi računa o tome šta se zapravo unosi u organizam. S druge strane, većina specijalnih vrsta hleba koje se sada konzumiraju u Srbiji sadrže pšenično brašno mešano s drugim vrstama.

Ključno je voditi računa o kvalitetu namirnica koje unosimo i kako se one prave, te se preporučuje tražiti hleb koji je napravljen od celog zrna pšenice i koji ne sadrži nepotrebne dodatke koji mogu smanjiti njegovu nutritivnu vrednost. Iako se trendovi ishrane menjaju, važno je da se održi balans i da se vodi računa o unosu raznovrsnih i kvalitetnih namirnica za optimalno zdravlje.