Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku subotu, dan kada se sećaju sahrane Isusa Hrista i njegovog boravka u grobu pre vaskrsenja. Velika subota je jedini dan u godini kada se posti na vodi, a vernici ovaj dan provode u molitvi i tišini, verujući da je Isus tokom tog dana bio u podzemlju. Prema verovanju, Isus je telom bivao u grobu, a dušom u Adu, rušeći vrata pakla. Prvosveštenici i fariseji su nakon Hristovog raspeća zatražili od Pilata da postavi stražu ispred groba, kako bi sprečili krađu Hristovog tela.

Jutrenje Velike subote se ne služi rano izjutra, već na Veliki petak uveče, uz sliku Hristovog pogreba pred njegovim grobom. Vernici uz kađenje i držanje sveća pevaju Psalme i statije u čast umrlog spasitelja, izražavajući žalost i tugu. Na kraju jutrenja se nose tri puta oko hrama plaštanica u koju je bio umotan Isus, a potom se čita proroštvo o vaskrsenju mrtvih.

Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja označava početak Vaskrsenja. Sveštenici oblače belu odeždu nakon čitanja Apostola, jer se na ovoj liturgiji krštavaju oglašeni koji su se tokom posta pripremali za krštenje. Jevanđelje se čita na Hristovom grobu, jer su mironosnice tu saznale za Hristovo vaskrsenje.

U Jerusalimu se na Veliku subotu održava čudotvorna pojava Blagodatnog ognja u hramu Groba Hristovog. Jerusalimski patrijarh iznosi ugašeno kandilo koje čudesno pali blagodatni oganj, koji se prenosi na sveće prisutnih vernika. Svečanom Vaskršnjom liturgijom će biti završeno vreme žalosti, a praznik Vaskrs slave kao pobedu života nad smrću.