Princeza Jelisaveta Karađorđević, u intervjuu za Tanjug, otkrila je da već 30 godina radi na rehabilitaciji svog oca, kneza Pavla Karađorđevića, u javnosti. Ona se osvrnula na njegovu ulogu u istoriji Jugoslavije i naglasila koliko je voleo Srbiju, ističući da je želeo da spasi zemlju od ratova i okupacije. „Moj otac je proglašen za izdajnika, ali on je bio najbolji lider koji smo ikada imali i još uvek ga ignorišu“, izjavila je princeza.
U svojoj autobiografskoj knjizi „Tamo daleko“, koja će biti objavljena 2024. godine, ona opisuje svoje odrastanje u izgnanstvu, nakon vojnog puča 27. marta 1941. godine, kada je njen otac smenjen. Jelisaveta je napomenula da su Englezi urgirali da Jugoslavija uđe u Drugi svetski rat, a da su naši generali primili novac za to. Ona je izrazila nezadovoljstvo načinom na koji se u školama uči o događajima tog perioda, naglašavajući da se ne prikazuje prava istina o Kraljevini Jugoslaviji.
Princ Pavle je, podseća ona, postao knez-namesnik nakon ubistva kralja Aleksandra 1934. godine, a pridružio se Trojnom paktu u martu 1941. godine. „Deca ne uče ono što bi trebalo o istoriji, to je šokantno“, dodala je. Jelisaveta se prisetila svog života u izgnanstvu, osvrćući se na teške trenutke kada je, kao dete, sanjala o povratku u domovinu.
Karađorđević je takođe govorio o svom životu u Keniji, gde je provela deo svog detinjstva. „Verovatno je ta trauma bila jako teška za dete“, rekla je, dodajući da se često osećala usamljeno. Kada se 1985. godine vratila u Keniju, setila se života u šatoru pored kojeg su prolazile žirafe i divlje svinje.
Pitanje identiteta takođe je bilo tema razgovora. Jelisaveta je izrazila osećaj da nigde ne pripada, iako se dobro snalazi u različitim kulturama. „U Beogradu su ljudi uvek bili ljubazni prema meni“, napomenula je, ističući da je uvek želela da se vrati u Jugoslaviju, zemlji koja je proglasila njenu porodicu državnim neprijateljima.
Zahvaljujući svom trećem suprugu, nekadašnjem premijeru Perua, Manuelu Uljoi Elijasu, Jelisaveta je 1987. godine dobila vizu za povratak u Jugoslaviju. „Bila sam u Budimpešti na političkom skupu kada je rekao ministru Rančiću da dođemo u Beograd“, prisetila se. Njena želja za povratkom bila je toliko jaka da je, po dolasku u Beograd, počela da plače od sreće.
Osim toga, princeza je otkrila da je u veoma dobrim odnosima sa britanskim kraljem Čarlsom III, koji ju je pozvao nakon njene bolesti. „On je veoma dobar prijatelj“, rekla je. Takođe, setila se kraljice Elizabete II, koja joj je učinila veliku gestu nakon pogibije njenog brata, Nikole Karađorđevića, 1954. godine. „Kraljica je tražila da se ispita okolnosti njegove smrti“, dodala je.
Govoreći o svom životu u Sjedinjenim Američkim Državama, Jelisaveta je otkrila da je poznavala predsednika Džona Kenedija, koji je bio veoma zainteresovan za istoriju Jugoslavije i njenu porodicu. „Obično su Amerikanci nezainteresovani za istoriju, ali on je znao sve“, rekla je.
Na kraju, princeza Jelisaveta podelila je anegdotu o glumcu Ričardu Bartonu, koji je želeo da je oženi, ali je bio previše pijan da bi to bilo podnošljivo. „Alkohol je otrov. Nije mogla da sedim s njim“, zaključila je princeza, dajući uvid u život jedne od najzanimljivijih ličnosti srpske aristokratije.
