Ako ste već pogledali Netfliksovu hit seriju „Adolescencija“, koja obara sve rekorde gledanosti, sigurno ste primetili mnoge ključne scene. No, postoje detalji koji su mnogima promakli, a koji su od suštinske važnosti za razumevanje likova i njihovih emocija. Dečja psihološkinja Šejla Ridfern je analizirala treću epizodu, u kojoj Džejmi (Oven Kuper) razgovara sa psihološkinjom Brajoni (Erin Doerti). U tom razgovoru dolazi do važnih otkrića koja osvetljavaju njihove dinamike.
Jedan od prvih gestova koji Brajoni učini kada dočeka Džejmija jeste ponuda da mu da polovinu svog sendviča i vruću čokoladu. Sendvič je sa sirom i kiselim krastavcima, iako Džejmi ranije ističe da ne voli kiseli krastavac. Ridfern smatra da ovaj gest humanizuje Brajoni u Džejmijevim očima i pomaže mu da se opusti. Međutim, ona takođe ukazuje na to da je mogla da „testira“ dečaka, što je moglo da ugrozi njihov odnos.
Psihološkinja Denijel Hejg dodaje da je vruća čokolada „utešna, gotovo majčinska ponuda“, dok Ridfern naglašava da je ona tu da pokaže Džejmijevu nevinu stranu. U seriji, Džejmi baca čokoladu na pod, što ukazuje na njegovu nesigurnost.
Tokom razgovora, Brajoni pomera stolicu bliže Džejmiju, što može značiti da se povezuje s njim. Kada više nije prisiljen da održava kontakt očima, Džejmi se počinje otvarati. Psihološkinja Džanin Mičel navodi da je pomeranje stolice način da se Džejmi smiri i poveže s njom. U trenutku kada je Brajoni došla bliže, Džejmi konačno uzima zalogaj sendviča, što može značiti njegovu spremnost da se otvori.
Svaki detalj njihove interakcije ima duboko značenje, uključujući izbor odeće. Brajoni nosi profesionalnu odeću kako bi postavila ton razgovora. Njena odlaska iz sobe, kada Džejmi ima svoj prvi ispad, je ključna, jer ona može pregledati snimak CCTV-a kako bi videla kako se ponaša bez nje. Džejmijeva pokajnička reakcija kada se ona vrati pokazuje da je razvio emocionalnu vezu s njom.
Na kraju razgovora, Džejmi direktno pita Brajoni da li joj se sviđa, ali ona ne daje odgovor. Ridfern ističe da je to trenutak s kojim se njeni kolege najviše mučili. Ovaj momenat pokazuje nepristrasan pristup koji Brajoni mora da zadrži, ali ukazuje i na potencijalnu štetu koju bi nedostatak odgovora mogao prouzrokovati Džejmiju.
Kroz ceo razgovor, Džejmi poriče da je ubio Kejti, uprkos jasnim dokazima. U poslednjoj epizodi menja svoju izjavu u „kriv sam“, što ukazuje na njegovu unutrašnju borbu. Ridfern smatra da to dolazi iz „čiste sramote“ koju oseća i da ne želi da prizna svoju pravu prirodu.
Pored treće epizode, serija ima i druge skriveni znakovi. Na početku serije, kada policija upada u Džejmijevu sobu, on podiže ruke prema zidu, gde se nalazi oštećenje u obliku noža, što je šokantno i jasno ukazuje na to da je Džejmi ubica.
Takođe, Džejmijeva izjava da mu je istorija omiljeni predmet u školi ukazuje na haos i nedostatak ženskih figura u njegovom životu. U sceni kada Džejmijev otac ostavlja cveće na mestu ubistva, čuje se dečji glas kako peva Stingovu pesmu „Fragile“. Ova pesma, koju peva Emilija Holidej, koja je igrala devojčicu koju je Džejmi ubio, dodatno naglašava prisustvo Kejti, čak i nakon njene smrti.
Serija „Adolescencija“ otvara brojne teme o emocionalnim vezama, trauma i unutrašnjim borbama likova, a skriveni detalji pomažu gledateljima da dublje razumeju kompleksnost priče.
