Jedanaestogodišnji dječak iz Indije, Ajušman Sing, je svakodnevno nakon škole odlazio na groblje, a kada su njegovi roditelji saznali zašto su bili šokirani.

Ajušman bi svojim roditeljima svaki dan rekao da ide kod prijatelja nakon škole i da će se vratiti uveče. Njegovi roditelji su dobro poznavali porodicu njegovog prijatelja pa su mu to dozvoljavali. Međutim, jednog dana Ajušmanova majka je razgovarala telefonom s njegovim prijateljem i upitala ga zašto njen sin svakodnevno dolazi kod njega.

Prijatelj je bio u čudu kada je čuo o čemu govorila Ajušmanova majka i rekao joj je da Ajušman nije dolazio kod njega već nekoliko nedelja. Ajušmanova majka je bila zbunjena, ali dečak ju je uverio da njen sin nije dolazio.

Znatiželjna Ajušmanova majka je želela znati gde to on stalno ide, pa ga je sledeći dan tajno pratila. Ispostavilo se da je dečak išao pravo prema obližnjem groblju. Kada je stigao tamo, uputio se ka zadnjem delu groblja iza velikog nadgrobnog spomenika. Njegova majka se prikrila kako bi bacila pogled i kada je videla šta radi, vrisnula je od užasa.

Prišla mu je i uzela lopatu koju je on držao i plačući ga odvela kući. Pomislila je da joj je sin opsednut đavolom pa ga je odvela lokalnom egzorcisti i ispričala mu šta se dogodilo.

Videla ga je kako kopa malu rupu, dovoljno duboku da može da legne unutra, kao da kopa vlasiti grob. Dani su prolazili, egzorcista je isprobavao različite metode, ali ništa nije delovalo, tek nakon nekog vremena dečak je priznao majci zašto je kopao grob.

Svaki dan ga je zlostavljao stariji dečak u školi i bio je ljut na sebe zato što mu se nije mogao suprostaviti i zato je počeo kopati grob. Užasnuti njegovom pričom, roditelji su odmah kontaktirali školu koja je izbacila učenika koji je zlostavljao Ajušmana.

Kada su roditelji nasilnika saznali šta je radio u školi, naterali su ga da za kaznu svaki dan kopa rupu dok ne bude dovoljno velika da u nju zakopa svoje omiljene stvari.

Ovaj slučaj nasilja i zlostavljanja u školama je samo jedan od mnogih. Nasilje među učenicima, bilo fizičko ili psihičko, je ozbiljan problem koji zahteva pažnju i rešenja od strane obrazovnih ustanova, roditelja i društva uopće. Često se takvi slučajevi zataškavaju ili se ne odvija adekvatna kazna, ali u slučaju Ajušmana, njegovi roditelji su brzo reagovali i kontaktirali školu te naterali roditelje nasilnika da reaguju.

Učenici trebaju imati podršku svojih porodica, škola i društva kako bi se zaštitili od nasilja i zlostavljanja. Važno je da se o ovakvim slučajevima govori i da se pronađu odgovarajuća rešenja kako bi se zaštitila deca u školama.

Ajušmanova priča treba da nas podseti na važnost borbe protiv nasilja u školama i podstakne nas da reagujemo i zaštitimo decu od svih oblika maltretiranja. Neka Ajušmanova priča bude podsticaj za sve nas da se borimo protiv nasilja i da omogućimo deci sigurno i podržavajuće okruženje u kojem će moći da rastu i razvijaju se bez straha.