Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, i ministarka energetike, Dubravka Đedović Handanović, su nakon prvog nuklearnog samita u Briselu razgovarali o potencijalnoj izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji. Pitanje je da li je neophodna nuklearka, već se postavlja pitanje ko bi je gradio, da li je bolje da se opredelimo za modularne ili tradicionalne reaktore i koliko vremena je potrebno da obučimo stručnjake. Vučić je najavio da Srbija razmatra uvođenje većeg broja malih modularnih reaktora za upotrebu nuklearne energije, ali je istakao da su to skupi projekti koji zahtevaju podršku vodećih država EU.

Ministarka Đedović Handanović je naglasila da izgradnja nuklearne elektrane nije kratak projekat i da bi nuklearna energija bila dostupna u Srbiji najranije 2039. godine. Međutim, da bi se uopšte govorilo o izgradnji nuklearnih postrojenja, potrebno je promeniti zakonske okvire jer u Srbiji i dalje važi Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana iz 1989. godine.

Kada je reč o izvođačima za izgradnju nuklearne elektrane, stručnjaci ističu da postoje različite kompanije poput ruskog Rosatoma, američkog Westinghouse-a, francuskih i belgijskih firmi, ali odluka zavisi od toga koji ponuđač pruži povoljnije uslove saradnje. Takođe, bitno je da se obezbedi adekvatan kadar, a kako nedostaje domaćih stručnjaka, potrebno je uložiti u obuku i edukaciju novih kadrova.

Kada je reč o vrsti nuklearne elektrane, Vučić je pomenuo da se razmatraju modularne elektrane, ali stručnjaci smatraju da bi tradicionalne nuklearke bile bolja opcija. Takođe, naglašava se da nuklearna elektrana zahteva veliku količinu vode i obično se gradi na reci poput Save, Dunava ili Velike Morave.

U svakom slučaju, izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji zahteva ozbiljno planiranje, promenu zakonskih okvira, ulaganje u obuku kadrova i pronalaženje pouzdanog i iskusnog izvođača. S obzirom na kompleksnost ovog projekta, saradnja sa drugim zemljama i kompanijama biće od ključnog značaja za uspešnu realizaciju nuklearne elektrane u Srbiji.