Bura oko rezolucije o genocidu u Srebrenici koja je nedavno usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjenih naroda se polako stišava, ali reakcije u regionu još uvek postoje. Ova rezolucija proglasila je 11. jul Međunarodnim danom promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. Glasanje je rezultiralo sa 84 države koje su podržale rezoluciju, 19 država koje su bile protiv, i 68 uzdržanih.

Među državama koje su glasale protiv rezolucije su Rusija, Mađarska, Belorusija, Kina, Komorska ostrva, Antigva, Sirija, Kuba, Kongo, Demokratska Narodna Republika Koreja, Dominika, Eritreja, Esvatini, Grenada, Mali, Nauru, Nikaragva, Sao Tome i Principe i Srbija. Sve države iz regiona, osim Mađarske, podržale su rezoluciju.

Predsednica Severne Makedonije, Gordana Siljanovska Davkova, izjavila je da nije konsultovana o glasanju za rezoluciju o Srebrenici u UN, te da je njen ambasador trebao da se konsultuje i sa njom, a ne samo sa ministrom spoljnih poslova. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, reagovao je na poziv ministra spoljnih poslova Bosne i Hercegovine koji je de facto pozvao na njegovo ubistvo zbog rezultata glasanja o rezoluciji.

Pravnik Milan Antonijević prokomentarisao je da je nazivanje događaja u Njujorku, Beogradu, Banjaluci i Sarajevu „pobedom“ jako teška i neprimerena reč. Istakao je da Srebrenica zahteva poštovanje i da se ne smeju slati neprimerene poruke.

Vehid Šehić, osnivač Foruma građana Tuzle, izjavio je da niko na prostorima bivše Jugoslavije nije spreman da se istinski suoči sa činjenicama ratne prošlosti i da bežimo od istine. Dodao je da postoji problem sa tri različite istine u državi, te da je važno da se ljudi suoče sa istinom i prekinu sa nazivanjem pobednika i gubitnika.

Situacija oko rezolucije o Srebrenici i dalje izaziva različite reakcije u regionu, ali je važno da se poštuje sećanje na genocid i da se izbegavaju neprimerene poruke i provokacije. Istinski suočavanje sa prošlošću i poštovanje prema žrtvama su ključni elementi u procesu pomirenja i izgradnje mira u regionu.