Prema istraživanjima, sreća se može posmatrati kao rezultat kombinacije genetike (40%), životnih okolnosti (10%) i načina razmišljanja i navika (50%). Iako su ove proporcije interesantne, važno je napomenuti da pojedinci imaju značajnu moć da utiču na svoju sreću kroz svakodnevne navike i način razmišljanja. Neuronaučnik Danijel Ejmen ističe da tip mozga igra ključnu ulogu u našem emocionalnom stavu i sreći.
Postoje različiti tipovi mozga koji su povezani sa srećom, a svaki od njih ima svoje karakteristike:
Prvi tip je uravnotežen mozak. Osobe sa ovim tipom su obično fokusirane, fleksibilne, organizovane i emocionalno stabilne. One poštuju dogovore i vole da ispunjavaju obećanja, što doprinosi njihovoj sreći. Ova vrsta mozga često se povezuje sa stabilnim i srećnim životom.
Drugi tip je spontani mozak. Ovaj tip mozga karakteriše niža aktivnost u prefrontalnom korteksu, što dovodi do kreativnosti i avanturizma. Međutim, spontane osobe mogu biti impulsivne i neorganizovane, a njihova sreća često dolazi iz isprobavanja novih stvari i uzbudljivih iskustava. Ipak, dosada i monotonija mogu ih lako frustrirati.
Treći tip je uporan mozak. Ljudi sa ovim tipom imaju pojačanu aktivnost u prednjem cingularnom girusu, što se manifestuje kao snažna volja i upornost. Ove osobe često pronalaze sreću u rutini, predvidljivosti i osećaju odgovornosti. Sposobnost da se drže svojih obaveza donosi im unutrašnji mir.
Četvrti tip je osetljiv mozak. Ovaj tip se odlikuje povećanom aktivnošću u limbičkom sistemu, što ih čini emocionalno osetljivim i empatičnim. Ljudi sa ovim tipom mozga mogu lako reagovati na negativnu energiju ili loše raspoloženje. Sreća im može doći kroz umirujuće aktivnosti kao što su šetnje prirodom ili iskreni razgovori sa prijateljima.
Peti tip je oprezan mozak. Osobe sa ovim tipom imaju pojačanu aktivnost u centrima za anksioznost, što može dovesti do sklonosti ka teskobi. Ove osobe su promišljene i pouzdane, a sreću pronalaze u završavanju zadataka na vreme i u osećaju sigurnosti. Međutim, haotično okruženje ili prekomerne obaveze mogu smanjiti njihov osećaj sreće.
Važno je napomenuti da, iako tip mozga može uticati na našu sreću, postoje i mnoge strategije koje možemo primeniti kako bismo poboljšali svoje emocionalno stanje. Na primer, praktikovanje zahvalnosti, meditacija, fizička aktivnost i održavanje pozitivnih odnosa sa drugim ljudima mogu značajno doprineti našem opštem blagostanju.
U zaključku, sreća je složen fenomen koji zavisi od različitih faktora, uključujući genetiku, životne okolnosti i naš način razmišljanja. Razumevanje svog tipa mozga može nam pomoći da bolje shvatimo kako funkcionišemo i kako možemo raditi na poboljšanju svog emocionalnog stanja. Svi imamo sposobnost da preuzmemo odgovornost za svoju sreću i da je oblikujemo kroz naše svakodnevne navike i izbore. Ulaganjem truda u lični razvoj i emocionalno zdravlje, možemo značajno povećati svoju sreću i kvalitet života.
