Većina škola u Srbiji dostavila je planove nadoknade časova, ali roditelje najviše interesuje kako će to izgledati u praksi. Mnoge osnovne škole su u potpunoj obustavi nastave, dok su neke u zakonskom štrajku, a druge već započele nadoknadu. Nadoknada propuštenih časova u osnovnim i srednjim školama počela je u ponedeljak, a škole su morale dostaviti plan nadoknade do 4. marta.
Osnovna škola “Lazar Savatović” je jedna od škola koja je već počela s nadoknadama. Direktor Goran Petrović je u razgovoru za Euronews Srbija naveo da su se našli u situaciji koja zahteva brzo delovanje i precizno planiranje. „Od juče je nastava krenula sa svim učenicima i nastavnicima. Do juče je četvrtina učenika pohađala nastavu, a trećina nastavnika realizovala časove dok su ostali bili u obustavi. Sada imamo malo šareniju sliku: 21 nastavnik realizuje časove od 45 minuta, dok 40 nastavnika ima časove od 30 minuta, jer su i dalje u zakonskom štrajku“, rekao je Petrović.
Petrović ističe da će se planovi nadoknade dodatno precizirati. „Moramo još sačekati dva dana kako bismo imali jasnu sliku. Juče i danas smo imali nastavničke veće i sednice, na kojima ćemo dogovoriti konkretne korake,“ dodao je. Plan koji je dostavljen ministarstvu baziraće se na obavezama koje su već dobili, kao i na iskustvima iz ranijih kriznih situacija.
„Bitno je da ne ostanemo uskraćeni za gradivo, a fokusiraćemo se na projektno i integrativno učenje. Naravno, tu su i radne subote kao opcija“, naglasio je. U vezi s mogućim promenama u školskom kalendaru, on podseća da je to u nadležnosti ministarstva. „I probni završni ispit je pomeren za april, pa čekamo dodatna uputstva ministarstva kako bismo precizirali koje parametre moramo ispoštovati“, dodao je.
Najveći izazovi su vidljivi u završnim razredima, posebno među osmacima koji se spremaju za maturu. „U mojoj školi imamo 21 dan obustave nastave, što znači da će biti vrlo naporno nadoknaditi gradivo. Roditelji su već pribegli privatnim časovima, ali škola mora intenzivirati ne samo redovnu nastavu, već i pripremnu nastavu za završni ispit,“ rekao je Petrović. On je takođe naglasio da ne bi voleo da se gradivo smanjuje ili olakšava, jer su postojali nerealizovani sadržaji.
Iako su neki nastavnici imali problema sa isplatom februarske plate, Petrović kaže da se situacija smiruje. „Zakonodavna regulativa nalaže da će svi biti isplaćeni, a naš cilj je da uz saradnju svih stranaka, nastavnicima obezbedimo ono što im pripada“, istakao je. Takođe, naglašava da se mora zadržati fleksibilnost u pristupu učenicima koji su bili odsutni.
„Moramo biti fleksibilni, a ja kao direktor škole moram biti fleksibilan, ali istovremeno poštovati sve zakonske propise. Pokušavamo da izbegnemo represivne mere za učenike koji su bili odsutni, jer nam je najvažnija socijalizacija i obnavljanje znanja,“ dodao je. Na kraju, Petrović je naglasio potrebu da se posveti pažnja svakom detetu, ističući da su ocene najmanji problem.
Duboke reforme i odgovornost Ministarstva prosvete su ključne da stanje u prosveti izađe iz haosa. Bivši direktor Matematičke gimnazije, Srđan Ognjanović, smatra da školska godina može biti spašena uprkos poteškoćama. „Jedino rešenje koje ja vidim je da svaka škola ozbiljno pristupi ovom problemu. Zakon je dovoljno tolerantan i škole imaju autonomiju da naprave adekvatne planove nadoknade“, rekao je Ognjanović.
Međutim, Marija Starčević iz grupe PULS kritikuje trenutni pristup, smatrajući da se previše pažnje posvećuje posledicama, dok se ignorišu osnovni problemi u obrazovnom sistemu. „Sada dostavljati planove nadoknade, dok ništa nije promenjeno, je potpuno površno“, naglasila je. Starčević ukazuje na to da je nastava prekinuta od strane vlade, a nejasno je šta se konkretno promenilo da bi se nastava mogla nastaviti.
U ovom trenutku, situacija u školama u Srbiji ostaje izazovna, a mnogi roditelji, nastavnici i stručnjaci se nadaju da će se pronaći rešenja koja će omogućiti normalizaciju nastavnog procesa i obezbediti kvalitetno obrazovanje za sve učenike.
