Generalna skupština Ujedinjenih naroda (UN) je na jučerašnjoj sednici usvojila Rezoluciju kojom se 11. juli proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine i kojom se osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Glasanje na plenarnom sastanku UN-a je rezultiralo usvajanjem Rezolucije uz podršku predstavnika 84 zemalja, među kojima su sve zemlje bivše Jugoslavije (osim Srbije), veći broj članica EU i sve zemlje KVINT-a (Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Sjedinjene Države).
Uzdržano je bilo 68 država, među kojima su Grčka, Slovačka, Kipar, Jermenija, Gruzija i Indija, dok je 19 zemalja bilo protiv usvajanja rezolucije, uključujući Srbiju, Mađarsku, Kinu, Rusiju i druge. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da nisu uspeli da „stave žig na srpski narod“ i dodao da su neki ljudi pokušali da politizuju ovu temu. Vučić je zahvalio Kini, Rusiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i drugim zemljama koje nisu podržale ili su bile uzdržane tokom glasanja o rezoluciji.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić je istakao da će usvajanje rezolucije otvoriti Pandorinu kutiju i da će svet biti suočen sa nizom optužbi za genocid, ali da to neće doneti pomirenje u regionu. Sednica je počela izlaganjem predstavnice Nemačke u UN Antje Lendersen, koja je obrazložila tekst rezolucije o Srebrenici, ističući da je ova rezolucija važna kako bi se odala pošta nastradalima i pružila podrška preživelima.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je izjavio da rezolucija o genocidu u Srebrenici nije usvojena prema svim demokratskim načelima, te da će pokrenuti inicijativu za mirno razgraničenje. Profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vladan Petrov smatra da je rezultat glasanja očekivan i da će proizvesti političke i kulturološke posledice. Novinarka Ljiljana Smajlović je istakla da je glasanje bilo vrsta bitke koja je unapred izgubljena, ali da je pokazala uticaj Srbije na međunarodnoj sceni.
Karijerni diplomat Zoran Milivojević je rekao da je usvajanje rezolucije pokazalo unapređenje međunarodnog položaja Srbije, ali da istovremeno pokazuje da Bosna i Hercegovina više nije stabilna država. Američki politički konsultant Set Džejkobson je istakao da rezolucija o Srebrenici razvodnjava termin genocida i postavlja pitanja o inkluzivnosti.
Branka Latinović iz Foruma za međunarodne odnose je istakla da mnoge zemlje nisu glasale ili su bile uzdržane zbog odsustva transparentnosti u izradi rezolucije. Latinović je naglasila da odluke drugih zemlja treba pažljivo analizirati i da su te odluke često komplikovane. U celini, glasanje o Rezoluciji o Srebrenici ostaviće trag kako na političkom, tako i na kulturološkom nivou, te će imati dugoročne posledice na međunarodne odnose i kolektivnu svest.
U globalnom kontekstu, usvajanje ove Rezolucije predstavlja korak ka odavanju poštovanja žrtvama genocida i osudi negiranja zločina. Međutim, različita mišljenja i političke odluke zemalja u vezi sa ovom temom pokazuju duboke podele i kompleksnost situacije na međunarodnom nivou. Srbija će morati da se suoči sa posledicama ovog glasanja i da nastavi da gradi svoj međunarodni ugled i odnose sa ostalim zemljama u svetu.
