Narodna banka Srbije nedavno je poslala bankama nacrt rešenja o maksimizaciji ili trajnom ograničenju kamata na sve vrste pozajmica. Ova rešenja obuhvataju stambene kredite, gotovinske i potrošačke kredite, pozajmice putem kreditnih kartica, kao i dozvoljene i nedozvoljene prekoračenja iznosa na računima.

Ukoliko sve banke prihvate ova rešenja, očekuje se konsenzus po ovom pitanju. Princip ograničenja kamate je postavljen na 25% iznad prosečnih bankarskih kamata u određenoj kategoriji. Na primer, za gotovinske kredite od jedne do pet godina ročnosti, postojeća ponderisana kamatna stopa je 13,3%. Primena maksimizacije ne bi dozvolila da kamata na ove kredite pređe 16,63%.

Kada je reč o stambenim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, najviša kamata ne bi smela da bude veća od 20% iznad ponderisane stope. Trenutno važeća ponderisana kamatna stopa za ove kredite je 5,1%, ali bi primenom rešenja NBS mogla da poraste do 6,12% za određenu banku.

Ograničenja će se takođe odnositi na dugove po osnovu kreditnih kartica, gde će efektivna kamatna stopa biti ograničena na zateznu kamatu uvećanu za četiri procenta. Za dozvoljene prekoračenja na računima (tzv. minusi), kamatne stope će takođe biti ograničene, smanjujući cenu dozvoljenog minusa sa aktuelnih 33% na 20%.

Iako postoji kritika od strane zagovornika slobodnog tržišta, centralna banka brani ove predloge navodeći da su u skladu sa standardima EU i tamošnjom praksom. Ova praksa se potvrđuje i kroz propise u nemačkom trgovačkom zakonu, gde su propisane novčane kazne za trgovanje sa poskupljenjima većim od 20%, kao i zatvorske kazne za lihvarenje sa poskupljenjima od 50%.

Uvođenje ovih ograničenja ima za cilj zaštitu građana od visokih kamatnih stopa i neadekvatnih uslova zaduživanja, te se očekuje da će doprineti stabilnosti finansijskog sektora u Srbiji. Konsultacije sa bankama su u toku, a očekuje se da će ova rešenja biti primenjena u skorijoj budućnosti.