Lideri Evropske unije su na vanrednom samitu u Briselu dogovorili značajnu strategiju za povećanje ulaganja u odbranu, sa ciljem da se obezbedi bolja bezbednost Ukrajine i celog kontinenta. Na sastanku je prisustvovao i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je podržao predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o prikupljanju 800 milijardi evra za odbranu.
Urednik Euronews-a, Serđo Kantone, ističe da je ovo ulaganje ključno za buduću bezbednost, naglašavajući da Evropa ne sme da zakasni u podršci Ukrajini. Prema njegovim rečima, ova sredstva bi mogla pomoći da se izgrade bezbednosne strukture koje će omogućiti stabilnost Ukrajine i sprečiti nove sukobe. Kantone smatra da bez čvrstih bezbednosnih garancija, mirni sporazum sa Rusijom neće biti moguć, a to može dovesti do daljih tenzija.
Međutim, postoji zabrinutost da bi situacija mogla eskalirati, a Kantone upozorava na mogućnost „hodanja u snu“ prema ratu sa Rusijom. On naglašava da bi novac prikupljen za odbranu trebao da bude usmeren ka jačanju ukrajinskog sistema zaštite, što bi doprinelo smanjenju napetosti koje traju poslednje tri godine.
Velika Britanija i Francuska, kao dve najjače evropske sile, jasno su se opredelile za podršku Ukrajini, dok je stav Nemačke takođe ključan. Očekuje se da će koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokratske partije (SPD) omogućiti povećanje izdvajanja za odbranu. Ipak, Kantone napominje da su Nemci tradicionalno oprezni kada je reč o javnim finansijama i zaduživanju, što može otežati proces.
Prema njegovim rečima, situacija će se odvijati paralelno sa razvojem mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije. Ako pregovori ne budu napredovali, Nemačka bi mogla biti spremna da preispita svoju potrošnju na odbranu. Kantone smatra da se odluke o odbrambenim ulaganjima ne mogu doneti bez razmatranja šireg konteksta i međunarodnih odnosa.
Lider CDU, Fridrih Merc, i francuski predsednik Emanuel Makron zalažu se za širenje francuskog nuklearnog štita na Evropu. Kantone ne veruje da bi to značilo potpunu nezavisnost Evrope od američkog nuklearnog odvraćanja, s obzirom na to da Sjedinjene Američke Države imaju značajne vojne baze u Evropi, uključujući Nemačku i Italiju. On objašnjava da bi ideja o samostalnoj nuklearnoj sili u Evropi mogla biti slična francuskom modelu, ali ukazuje na to da bi takav sistem ostao pod kontrolom francuskog predsednika.
Kantone takođe napominje da budući predsednici mogu imati različite stavove prema ovim odlukama, što dodatno komplikuje situaciju. U ovom kontekstu, važno je razumeti kako bi se evropske sile mogle organizovati u slučaju novog sukoba.
U zaključku, situacija u Ukrajini i šire zahteva pažljivo razmatranje i strateško planiranje od strane evropskih lidera. Ulaganje u odbranu i izgradnja čvrstih bezbednosnih garancija za Ukrajinu mogu biti ključni faktori za očuvanje mira na kontinentu. Osim toga, međunarodni odnosi, kao i unutrašnji politički faktori unutar zemalja EU, igraju značajnu ulogu u oblikovanju budućih odluka. U svetlu trenutnih tenzija i neizvesnosti, evropski lideri će morati da prepoznaju važnost zajedničkog delovanja i solidarnosti u borbi za bezbednost i stabilnost.
