Tržište Bliskog istoka i severa Afrike (MENA) predstavlja značajnu priliku za srpske proizvođače žitarica, sa godišnjom potražnjom koja iznosi oko 25 milijardi dolara. Prema procenama, do 2032. godine, pojedinačna tržišta ovog regiona će zabeležiti rast potražnje za pšenicom, sa Marokom koji će povećati potražnju za 13%, dok će Egipat zabeležiti rast od čak 16%. Ove informacije su iznete na prvoj Međunarodnoj žitnoj forumu (International Grain Forum) koji se održao u beogradskom hotelu Hajat.
Vito Martieli iz Rabobanke je na skupu naglasio da je važno da se Srbija pripremi za ulazak na ova tržišta, što podrazumeva ne samo povećanje proizvodnje, već i poboljšanje logistike, kapaciteta luka i sredstava za transport. Istakao je da je trenutni sukob u Rusiji i Ukrajini izazvao brojne probleme, ali će se situacija promeniti, a srpski proizvođači moraju da iskoriste priliku dok je još uvek vreme.
Prema analitičarima, Egipat će do 2032. godine uvoziti 18% više pšenice nego prethodne godine, dok se u Libanu očekuje rast od 24%. Međutim, srpskim izvoznicima je potrebno ukrupnjavanje kako bi se bolje prilagodili potrebama tržišta. Dmitro Prihodko, viši ekonomista u UN FAO, ukazao je na razlike među zemljama u ovoj regiji, napominjući da u nekim državama, poput Egipta, država igra ključnu ulogu u kupovini putem javnih tendera, dok u Jordanu sve uvoze privatne kompanije.
Tržišna kretanja pokazuju da cene pšenice i kukuruza rastu, a ovo je trend koji se može nastaviti. Amruta Dajlip Čingorot iz S&P Global Commodity Insights naglašava da je cena kukuruza porasla zbog briga o kvalitetu, dok se razlika između cene ukrajinskog kukuruza i drugih tržišta smanjila. Kod pšenice, cene su se u poslednjim mesecima povećale zbog smanjene ponude, dok se ne očekuje da će eventualni završetak sukoba u Ukrajini značajno uticati na cene, s obzirom na visoku potražnju.
U međuvremenu, Stevica Čarapić, regionalni menadžer Mediteran šiping kompanije (MSC), ističe da postoji rešenje za veći izvoz srpskog žita i na tržištima gde ne postoje veliki javni tenderi. On naglašava da ne moraju da izvoze samo oni koji mogu da napune velike brodove, već da kontejnerski transport može biti opcija za manje količine, kao što su 20, 30 ili 50 tona. Čarapić je napomenuo da je kompanija spremna da odmah iz Srbije pošalje 25.000 tona robe, zahvaljujući velikim ulaganjima u infrastrukturu luka i terminala.
Promene na tržištu ne utiču samo na cenu, već i na način na koji se roba transportuje. Danas se transport ne obavlja „od luke do luke“, već „od vrata do vrata“, što omogućava povezivanje kupaca i prodavaca na efikasniji način. Čarapić je naveo primer uspešnog izvoza smrznutog voća iz Srbije, kao dokaz da se ovakvi modeli mogu primeniti i na izvoz žitarica.
U zaključku, srpski proizvođači i izvoznici imaju priliku da se pozicioniraju na rastućem tržištu MENA regiona, ali će im biti potrebna strategija koja uključuje povećanje proizvodnje, poboljšanje logistike i saradnju sa partnerima koji mogu efikasno transportovati robu. U svetlu predstojećih promena i rasta potražnje, Srbija bi mogla postati značajan igrač na ovom tržištu.
