Američki predsednik Donald Tramp nedavno je najavio uvođenje carina u rasponu od 10 do 49 procenata na proizvode iz gotovo svih zemalja sveta. Ova odluka izazvala je veliku pažnju analitičara i javnosti, koji su se zapitali kako su tarife određene. Tramp je podelio spisak zemalja i njihove navodne carinske stope na američku robu, uključujući i „kursne razlike i trgovinske barijere“. Međutim, mnoge od ovih stopa ne poklapaju se sa realnim podacima.
Prema Trampovoj listi, Evropska unija navodno naplaćuje 39 procenata carina na američku robu, dok su realne stope u mnogim slučajevima znatno niže, a ponekad i nulte. Džejms Surovecki, finansijski komentator Njujorkera, izjavio je da je otkrio način na koji je Tramp došao do ovih tarifnih stopa. On tvrdi da su stopa carina zapravo izračunate na osnovu američkog trgovinskog deficita sa zemljama, podeljenog sa izvozom tih zemalja u SAD.
Surovecki je na društvenoj mreži X (bivši Twitter) napisao da Trampova administracija nije pravilno izračunala carinske i necarinske barijere, već je jednostavno uzela trgovinski deficit SAD-a sa određenom zemljom i podelila ga sa izvozom te zemlje u SAD. Na primeru Indonezije, gde je trgovinski deficit iznosio 17,9 milijardi dolara, a izvoz Indonezije u SAD 28 milijardi dolara, dobijena je cifra od 64 procenata, što Tramp prikazuje kao carinu.
Surovecki je istakao da su navedene tarife, poput one za Južnu Koreju, potpuno izmišljene, s obzirom na to da ova zemlja i SAD imaju trgovinski sporazum koji ne podrazumeva carinu od 50 procenata na američke proizvode. On dodatno objašnjava da Tramp pod „necarinskim barijerama“ smatra porez na dodatu vrednost (PDV), koji se u Evropskoj uniji naplaćuje na sve proizvode, dok u SAD-u ne postoji takav porez, već porez na promet.
Nakon Suroveckijevih izjava, zamenik portparola Bele kuće, Kuš Desai, pokušao je da demantuje njegove tvrdnje, iznoseći podatke iz Kancelarije trgovinskog predstavnika SAD-a koji opisuju kako se carine izračunavaju kao tarifna stopa potrebna za uravnoteženje bilateralnih trgovinskih deficita. Desai je naveo matematičku formulu koja bi trebala da objasni Trampove carinske stope, ali Surovecki tvrdi da formula samo potvrđuje njegovu računicu.
Na primeru Švedske, gde carinska služba nudi mogućnost brzog obračuna carinske stope, može se videti da Trampove tvrdnje ne stoje. Carinska stopa na uvoz mobilnog telefona iz SAD-a u vrednosti od 1.000 dolara iznosi 0 procenata, ali se plaća 25 procenata PDV-a, što se takođe odnosi na mobilne telefone proizvedene u Evropi. Na američke patike naplaćuje se carina od osam procenata, dok su solarni paneli oporezovani sa 2,7 procenata.
Ova situacija izaziva zabrinutost među trgovinskim partnerima SAD-a, koji se suočavaju sa nepredvidivim trgovinskim politikama. Trampova administracija se suočava sa kritikama zbog nejasnoća u vezi sa tarifnim stopama i metodama izračunavanja. Analitičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle imati dugoročne negativne posledice po globalnu trgovinu i ekonomsku stabilnost.
U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje kako će međunarodna zajednica reagovati na Trampove carinske politike i da li će doći do preispitivanja postojećih trgovinskih sporazuma. Mnoge zemlje će verovatno tražiti načine da zaštite svoje interese, dok će se istovremeno boriti protiv potencijalnih trgovinskih ratova koji bi mogli proizaći iz ovakvih odluka.
