Kada je potrebno korigovati ponašanje drugih, važno je pristupiti tom zadatku s pažnjom i empatijom. Psiholog Kris Maki ističe važnost razlikovanja povratnih informacija od kritike. Povratne informacije trebaju biti date s pozitivnom namerom, dok kritika nosi negativnu konotaciju. Važno je izbegavati emotivne reči i etikete poput „lenj“ ili „loš“, i umesto toga koristiti pozitivan ton i „ja“ izjave. Takođe, treba biti jasan u vezi sa željenim ishodom i proveriti da li je poruka shvaćena.
Kada je reč o davanju povratnih informacija na poslu, menadžeri trebaju biti svesni da dobre povratne informacije mogu poboljšati produktivnost i moral zaposlenih. Treba paziti na okolnosti osobe kojoj se daju povratne informacije i pronaći pravi trenutak za komunikaciju. S druge strane, kada su u pitanju deca, važno je biti pažljiv prilikom davanja povratnih informacija. Nikada ne koristite uvrede, čak ni u šali, i pronađite pravi trenutak za dati povratne informacije.
Kada je reč o partnerima, važno je izdvojiti vreme za deljenje pritužbi, ali to mora biti u mirnom i poštovanju. Slušajte jedni druge i pokažite deci kako funkcioniše konstruktivan razgovor. Pozitivne afirmacije trebaju prevagnuti nad pritužbama, bilo u braku ili na poslu. U suštini, bolje ćemo funkcionisati ako redovno pružamo pozitivne povratne informacije.
Dakle, kako bismo uspešno korigovali ponašanje drugih, trebamo imati na umu važnost pristupa, izbegavanje kritike, korišćenje pravih reči i pozitivnih afirmacija. Komunikacija treba biti usmerena na motivaciju i saradnju, kako bi se postigao željeni ishod. Pravilno davanje povratnih informacija može doprineti boljem odnosu s drugima, većoj produktivnosti i poboljšanju međuljudskih odnosa.
