Svi smo se bar jednom našli u situaciji kada jednostavno nemamo volje ni za šta, osećajući se kao da nam je baterija potpuno prazna. Često motivaciju ne određuje samo ono što radimo, već i ono što izbegavamo. Postoji nekoliko jednostavnih koraka koji mogu poboljšati našu unutrašnju energiju i motivaciju. U nastavku su predstavljena četiri naučno utemeljena načina kako da se pokrenemo i povećamo svoju produktivnost.
Prvi korak je izbacivanje lažnih izvora dopamina. Društvene mreže, video-igre i slične aktivnosti nude trenutna zadovoljstva, ali dugoročno uništavaju našu sposobnost da uživamo u stvarnim iskustvima. Ovi brzi i površni izvori zadovoljstva oslobađaju velike količine dopamina, što vremenom smanjuje osetljivost naših receptora. Kada zavisimo od ovih lažnih izvora, obične stvari poput rada ili učenja postaju dosadne. Preporučuje se smanjenje vremena provedenog na društvenim mrežama i zamenjivanje besciljnog skrolovanja aktivnostima koje donose dugoročnu satisfakciju, kao što su šetnje ili čitanje knjiga.
Drugi korak je prestanak čekanja na motivaciju. Mnogi ljudi prave grešku čekajući da se inspiracija sama pojavi. Međutim, motivacija je često rezultat akcije, a ne njen uzrok. Kada krenemo da radimo, čak i bez osećaja motivacije, naše samopouzdanje raste, a samim tim i motivacija. Istraživanja pokazuju da akcija stvara zamah i gradi osećaj motivacije, dok čekanje na inspiraciju vodi do stagnacije. Postavljanje malih, dostižnih ciljeva može pomoći da se pokrenemo i održimo momentum.
Treći korak je prestanak prevelike fokusiranosti na sebe. Kada stalno analiziramo svoje sposobnosti i preispitujemo se, pravimo izgovore. Umesto da se koncentrišemo na to kako se osećamo, trebamo se fokusirati na konkretne akcije. Sposobnost da se usredsredimo na potrebe drugih ljudi ključna je za razvoj zdravih odnosa i postizanje ciljeva. Umesto da razmišljamo o tome da li smo dovoljno dobri, bolje je postaviti sebi pitanje: „Koji je sledeći mali korak koji mogu da napravim?“
Četvrti korak je zaboravljanje na „moram“. Osećaj obaveze da nešto „moramo“ učiniti često dovodi do odustajanja od ciljeva. Izrazi poput „Trebalo bi da idem na trčanje“ stvaraju otpor, jer zvuče kao prisila. Umesto toga, fokusirajmo se na razloge zašto nešto želimo. Ako želimo da treniramo, razmislimo o benefitima koje to donosi, kao što su veća energija i manje stresa. Kada imamo dovoljno razloga zašto nešto želimo, lakše je prevazići otpor. Istraživanja su pokazala da stalno razmišljanje o tome šta „moramo“ da uradimo dovodi do stresa i niskog samopouzdanja. Umesto toga, zamenite „moram“ sa „biram“ ili „želim“.
Povezivanje ovih koraka sa svakodnevnim životom može značajno povećati vašu motivaciju i smanjiti otpor prema obavezama. Na primer, umesto da kažete „Moram da završim projekat“, probajte sa „Biram da završim projekat jer želim da se osećam produktivno“. Ova mala promena u razmišljanju može doneti velike rezultate.
Konačno, važno je razumeti da motivacija nije nešto što dolazi samo od sebe, već je to proces koji zahteva aktivno delovanje i promene u načinu razmišljanja. Kroz primenu ovih koraka, možemo poboljšati svoju energiju, povećati produktivnost i ostvariti svoje ciljeve. Uvek imajte na umu da je svaki mali korak važan i da je proces postizanja ciljeva često dug, ali svakako isplativ.
