Vaskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji se obeležava širom sveta, a posebno u Srbiji. Tradicionalno se farbaju jaja i pripremaju praznične trpeze. Međutim, mnogi ljudi se pitaju kako pravilno čestitati Vaskrs. Prema rečniku Matice srpske, pravilno je reći „Hristos vaskrse“. Ova reč je iz starog srpskog crkvenog jezika i označava Hristovo uskrsnuće.
Srpskoslovenski jezik, koji se koristio tokom 10. veka, jezik je u kojem su Srbi primili slovensko bogosluženje i slovensku pismenost. Reči poput Vaskrs, Vaskrsenije, Vaskrsnuti, Vaskrse potiču iz ovog jezika. Tokom vremena, izgovor se promenio – od poluglasnika iza početnog „V“, do izgovora sa „A“ od 15. veka pa nadalje. Stoga je pravilno reći Vaskrs.
Vaskrs je praznik koji se proslavlja kao simbol pobede života nad smrću, a farbanje jaja simbolizira početak novog života. Tradicija farbanja jaja je duboko ukorenjena u srpskoj kulturi i običaji se prenose s kolena na koleno. Mnogi ljudi obilaze crkve, prisustvuju liturgijama i razmenjuju čestitke sa porodicom i prijateljima.
U Srbiji se Vaskrs obeležava trodnevnom prazničnom aktivnošću koja počinje Velikim petkom, nastavlja se Velikom subotom, kada se slavi Hristovo silazak na mesto mrtvih, i kulminira na Vaskrs. Građani se okupljaju sa porodicom i prijateljima, pripremaju tradicionalnu hranu poput jagnjetine i prazničnih kolača, farbaju jaja i prisustvuju verskim obredima.
Veliki petak predstavlja sećanje na Hristovu smrt na Golgoti, dok Velika subota simbolizira čekanje na Hristovo uskrsnuće. Na sam dan Vaskrsa, vernici odlaze u crkvu na jutarnju liturgiju i slave Hristovo vaskrsnuće. Nakon liturgije, običaj je da se razmenjuju čestitke sa rečima „Hristos vaskrse“ ili „Hristos voskrese“.
Pored crkvenih obreda, u mnogim mestima u Srbiji organizuju se tradicionalne manifestacije, koncerti, sportske aktivnosti i kulturni događaji povodom Vaskrsa. Takođe, tradicionalni običaji poput tucanja jaja, trke jaja, lova na jaja i raznih igara sa jajima su deo prazničnih aktivnosti. Farbanje i ukrašavanje jaja predstavlja umetnički izazov za mnoge porodice i pojedince.
Vaskrs je prilika da se okupe porodica i prijatelji, da se podeli radost i ljubav, da se izrazi zahvalnost i poštovanje. Ovaj praznik ima duboko versko značenje za hrišćane, ali isto tako predstavlja vreme za radost, veselje i zajedništvo. Kroz tradicionalne običaje, jela i pesme, ljudi održavaju veze sa svojim korenima i tradicijom.
Vaskrs je praznik koji se odvija u prolećnom periodu, kada priroda budi svoju lepotu i obnavlja život na Zemlji. Simbolika Vaskrsa kao pobede života nad smrću odražava se i u prirodi, kroz buđenje biljaka, cvetanje drveća i pojedinih životinja. Ova harmonija između vere, prirode i čoveka čini Vaskrs jednim od najznačajnijih i najlepših praznika.
Uz svečane liturgije, tradicionalne običaje, praznične trpeze i veselja, Vaskrs predstavlja priliku da se zajedno sa porodicom i prijateljima proslavi radost i ljubav. Bez obzira na to kako se čestita Vaskrs, važno je održavati tradiciju, poštovati običaje i negovati duh zajedništva i ljubavi u vreme praznika. Vaskrs je prilika da se obradujemo novom životu, nadi i ljubavi koju delimo sa svojim najbližima.
