Zatvaranje firme u Srbiji – muke Tantalove – Za razliku od jednostavnog postupka otvaranja firme, njeno zatvaranje u Srbiji predstavlja „muke Tantalove“ jer je proces dug, komplikovan i može da košta od nekoliko hiljada evra do preko 150.000 evra, piše „Biznis i finansije“ (B&F). A kroz tu muku u Srbiji je u 2022. godini prošlo 8.416 privrednih društava i 24.026 preduzetnika, i još 7.458 firmi i 19.040 preduzetničkih radnji za prvih jedanaest meseci 2023, kažu poslednji podaci. Najviše „katanaca na vrata“ stavljeno je u oblastima trgovine, građevinarstva, ali i u programiranju, pekarstvu, taksi prevozu, prevozu tereta, na frizerske i kozmetičke salone.

Likvidacija kod društava sa ograničenom odgovornošću, kakav je najčešći oblik privrednog organizovanja u Srbiji, nije jednostavan i idealan proces kako je propisima predviđeno. To je dug i skup proces, može da košta od nekoliko hiljada evra do preko 150.000 evra. Da bi se firma zatvorila potrebno je da Poreska uprava obavi kontrole, a dok one traju firma plaća niz troškova, od ekološke takse, knjigovođe i drugih nameta, kaže za B&F Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku. Poreska uprava, objašnjava Rajić, prvo gleda dokumentaciju firme, a zatim se obraća državnoj instituciji, da proveri da li joj se duguje. Često se proveravaju i tokovi novca i traži se dokumentacija od banaka, i ta razmena informacija traje mesecima.

Dešava se i da se dugovanja utvrde pogrešno i firma piše žalbu, pa se razjašnjava da li dug stvarno postoji, što je komplikovan proces, jer samo Zakon o porezu na dodatu vrednost ima 320 strana i 1.900 strana različitih tumačenja, dodaje sagovornik magazina.

U Srbiji, prema propisima, ne postoji naknadna odgovornost osnivača društva sa ograničenom odgovornošću, što je problematično rešenje. Dok je u drugim državama, ako poreski organi naknadno utvrde da je neko ostao dužan, taj dužnik u obavezi da plati taj dug, kod nas posle zatvaranja firme to skoro nikako ne može da se naplati, pa zbog tako liberalnih propisa Poreska uprava gleda da sve proveri da bi odobrila likvidaciju. Prema njegovim rečima, u većini evropskih zemalja likvidacija je brz proces.

Stečaj je po njegovoj oceni još komplikovaniji i traje godinama, čak i decenijama, i on je rak-rana privrede u Srbiji. Procedura zatvaranja firmi preduzetnika i privrednih društava je različita, kažu za B&F u Agenciji za privredne registre (APR). Ukoliko se privredno društvo briše iz registra APR-a nakon sprovedenog postupka likvidacije, stečaja ili statusne promene, ima obavezu podnošenja vanrednih finansijskih i godišnjih izveštaja Registru finansijskih izveštaja i boniteta.

Likvidacija solventnog privrednog društva (na odluku vlasnika) sprovodi se kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza, pa je taj postupak i najjednostavniji. Milena Amon, nekadašnji preduzetnik a danas zastupnik udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“, navodi da se firma može zatvoriti bez advokata, ali je za društva sa ograničenom odgovornošću poželjno angažovati i advokata i knjigovođu.

Procedura brisanja preduzetnika iz APR-a je jednostavnija, a postoje i ideje za pojednostavljenje i ubrzanje procesa zatvaranja firmi.