Ako osećate da društvene mreže negativno utiču na vaše mentalno zdravlje, ali ne želite da ih potpuno napustite, postoji način da ih koristite na zdraviji način. Istraživači sa Univerziteta Britanske Kolumbije otkrili su da nije ključno koliko vremena provodimo na mrežama, već kako ih koristimo.
Prema istraživanjima, prosečan tinejdžer provede oko četiri do osam sati dnevno na platformama poput YouTube-a, TikTok-a, Instagrama, Facebook-a i X-a. Iako direktna veza između društvenih mreža i porasta mentalnih problema nije dokazana, brojna istraživanja pokazuju da više vremena provedenog u beskonačnom skrolovanju povećava rizik od anksioznosti, depresije i niskog samopouzdanja. Istovremeno, društvene mreže pružaju mogućnost povezivanja sa porodicom, prijateljima i zajednicama koje dele slična interesovanja ili iskustva. Dakle, kako pronaći balans između njihovih prednosti i negativnih uticaja?
Studija sprovedena na 393 mlade osobe pokazala je da su oni koji su svesno koristili društvene mreže (umesto da ih potpuno napuste) smanjili stres, osećali se manje usamljeno i imali manje FOMO efekta (strah od propuštanja). Dakle, nije neophodno u potpunosti napustiti mreže – bitno je kako ih koristimo.
Jedan od prvih koraka u poboljšanju vašeg odnosa prema društvenim mrežama je razmišljanje o tome kada vam one prijaju, a kada vas opterećuju. Osvestite kako utiču na vaše raspoloženje. Zapamtite da je sve filtrirano – ljudi na mrežama prikazuju samo najbolje delove svog života, pa ne upoređujte sebe sa njima, jer to može povećati osećaj nesigurnosti.
Takođe, preporučuje se „čišćenje“ vašeg feed-a. Otpratite sadržaj koji vam izaziva anksioznost i pratite one profile koji vas inspirišu i motivišu. Umesto beskonačnog skrolovanja, koristite mreže za stvarnu interakciju – pišite poruke, komentarišite i povežite se sa ljudima. Aktivno korišćenje društvenih mreža može doneti više koristi nego pasivno konzumiranje sadržaja.
Važno je napomenuti da su društvene mreže dvosekli mač. One mogu biti izvor podrške i inspiracije, ali i uzrok stresa i nesigurnosti. Preporučljivo je postaviti granice kada je u pitanju vreme provedeno na mrežama. Na primer, možete odrediti određene sate u danu kada ćete koristiti društvene mreže, čime ćete smanjiti mogućnost prekomernog skrolovanja.
Pored toga, važno je imati na umu da su društvene mreže često ispunjene idealizovanim prikazima života. Ovi prikazi mogu uticati na vaše samopouzdanje i osećaj vrednosti. Zato je ključno razviti svest o tome kako vas određeni sadržaji čine da se osećate, i odabrati da pratite sadržaj koji vas inspiriše i motiviše, umesto onog koji vas opterećuje.
U konačnici, društvene mreže mogu biti korisne ako ih koristimo svesno i s namerom. Umesto da ih shvatimo kao izvor stresa, možemo ih transformisati u prostor za povezivanje i podršku. U tom smislu, svaka osoba treba da pronađe svoj balans i razvije zdrav odnos prema ovim platformama. U suštini, važno je ne samo koliko vremena provodimo na društvenim mrežama, već i kvalitet tog vremena.
S obzirom na sve navedeno, ključ uspeha leži u svesnom korišćenju društvenih mreža i razumevanju njihovog uticaja na naše mentalno zdravlje. Usmerite se na pozitivne aspekte i izbegavajte sadržaje koji vas čine nesrećnima. Na taj način, društvene mreže mogu postati alat koji doprinosi vašem blagostanju, umesto da ga ugrožava.
