Prvih 100 dana 44. Vlade i koalicione vlasti u Crnoj Gori obeležili su uspesi u izboru nosilaca sudskih funkcija, postizanju sporazuma vezanog za sprovođenje popisa, dobar impuls u oživljavanju procesa Evropskih integracija i početak rada na izbornoj reformi. S duge strane, kvalitet rada pojedinih resora značajno varira, Vlada nije usvojila godišnji program rada, ne pridaje veliki značaj transparentnosti, a borba za prevlast u sektoru bezbednosti i dalje blokira stvaranje održive i efikasne politike na ovom polju. Ovo je izjavila Milena Gvozdenović, zamenica izvršnog direktora Centra za demokratsku tranziciju.
U susret prvom „jubileju“ Vlade, objavljen je dokument „Prvih 100 dana: Između očekivanja i (ne)ostvarenih obećanja“ u kome daju pregled njenih postignuća u onim oblastima koje su dro misije CDT-a. Vlada Crne Gore 44. po redu izabrana je 31. oktobra prošle godine.
„Vlada i koaliciona vlast ali i deo opozicije u formalnom smislu ispunili su ono što ovo društvo nije bilo u stanju godinama unazad – kompletiran je izbor nosilaca pravosudnih funkcija, što sigurno predstavlja uspeh. Ipak, da li će ova imenovanja, i pored toga što deo izabranih kandidata sigurno ima zadovoljavajuće reference, dovesti do stvaranja nezavisnih institucija ostaje da se vidi. Važno obeležje prvih 100 dana rada Vlade jeste i, čini se, ispoljena odlučnost da pre evropskih izbora Crna Gora dobije završna merila u poglavljima 23. i 24, što bi odblokiralo zatvaranje poglavlja iz ostalih oblasti“, navela je Gvozdenović.
Napominje veoma važan politički momenat i uspeh Vlade, vladajućih partija i opozicije – dogovor o sprovođenju popisa 2023. godine što je ključni uzrok smanjivanja tenzija koje su pretile da pređu u ozbiljnije društvene nesporazume.
„Pohvalno je i to što su neki važni procesi koji su izostavljeni u ekspozeu, kao na primer početak izborne reforme i rad na zakonu o Vladi, bili predmet rada Vlade ili koalicione vlasti. Međutim, u ovim oblastima se računaju samo ostvareni rezultati pa, zbog ranijih loših iskustava, treba biti veoma oprezan u ocenama“, navodi Gvozdenović, saopšteno je iz CDT.
Utisak je, dodaje, da su se razlike u kvalitetu po pojedinim resorima, u ekspozeu predsednika Vlade, zapravo preslikale na kvalitet rada pojedinih ministara. „Dobili smo Vladu neujednačenog kvaliteta po resorima, i te razlike trebaju da zabrinu njenog predsednika“, stiče Gvozdenović.
Prvih 100 dana Vlade nije bilo dovoljno da se razjasne nedoumice o dostižnosti njenih ciljeva, pa se improvizacija iz ekspozea prenela i na njeno funkcionisanje.
„U prilog ovome najbolje govori činjenica da Vlada još uvek nije usvojila godišnji program rada. Umesto da Vlada u prvih 100 dana trasira održivu politiku u sektoru bezbednosti i na taj način poboljša bezbednost građana i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, ona je nastavila utabanim stazama unutrašnjih borbi za političku prevlast u ovom sektoru „, kaže Gvozdenović.
Ističe da improvizacija postoji i kad je u pitanju Vladina komunikacija sa javnošću. „Nakon zatvaranja za javnost sednica Vlade i najave stalnog informisanja kroz pres konferencije nakon istih, ispostavilo se da konferencije nisu održane nakon polovine sednica. Evidentne su razlike u komunikaciji sa javnošću pojedinih resora, odnosno ministara, a sam predsednik Vlade je za domaće medije dao samo jedan intervju i to uoči 100 dana Vlade. Netransparetno zaduživanje od 109 miliona evra predstavlja jedan od primera ove komunikacione filozofije“, rekla je, između ostalog, Gvozdenović.
