Sa objavama da je ekonomska kriza pri kraju, potkrepljenih obaranjem referentnih kamatnih stopa centralnih banaka, od početka 2024. godine do danas, mnogi zaduženi kod banaka, kao i oni koji su želeli da dođu do dodatnih sredstava, očekuju pad kamata. Prošla godina bila je razočaravajuća za većinu, jer su padajuće kamatne stope bile manje nego očekivano. S najnovijim podacima Narodne banke Srbije, pojavljuju se nagoveštaji o mogućem poboljšanju u 2025. godini.
U januaru 2025. godine, ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu iznosila je 10,1%. Ovaj podatak predstavlja povećanje od 0,2 procentna poena u odnosu na decembar, što se može pripisati višim kamatnim stopama na gotovinske kredite (10,4%) i na ostale nekategorisane kredite (8,8%). Kada se osvrnemo na kredite „u evrima“, kamatna stopa je bila 5,6%, što je takođe blago povećanje u odnosu na prethodni mesec.
Pad kamata je manji od očekivanog, ali je i dalje prisutan. Prema dostupnim podacima o ponderisanim kamatnim stopama komercijalnih banaka, pad kamata na kredite stanovništvu i privredi je bio prisutan, iako ne u onoj meri kojoj su se mnogi nadali. Bankari su ranije upozorili da značajniji pad kamata, koje su porasle tokom postkovid krize, neće doći brzo.
Analizirajući specifične podatke, u januaru 2024. godine, prosečna kamata na dinarske keš kredite ročnosti do godinu dana iznosila je 11,7%, dok je u decembru 2023. godine bila 11,69%. Na prvi pogled, razlika izgleda mala, ali predstavlja pad od 6% u odnosu na prethodnu godinu. Za kredite koji se vraćaju za dve do pet godina, pad je još veći, sa 13,35% u januaru 2024. na 12,29% u januaru 2025. godine, što je približno 8%.
Jedan od faktora koji utiče na kretanje kamatnih stopa je konkurencija među bankama. U Srbiji je trenutno u parlamentarnoj proceduri Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji bi mogao ograničiti rast kamata. Međutim, cilj ovog zakona nije direktno ograničenje kamata, već smanjenje razlike među njima i eliminisanje „zelenaških“ kamata.
Trenutna situacija na tržištu kredita ukazuje na to da kada je potražnja veća, banke su sklone da snize kamate. Nasuprot tome, kada je potražnja manja, a konkurencija slaba, banke ne osećaju potrebu da smanje cene. To se može videti u stambenim kreditima, gde su kamate porasle, sa 9,61% u januaru prošle godine na 9,97% ovog januara, dok su kamate na kredite u evrima porasle sa 4,48% na 5,06%.
Pored toga, analize pokazuju da su međubankarske kamatne stope, kao što su belibor i euribor, beležile pad u poslednjem periodu. Na primer, belibor je pao sa 5,69% na 4,7% (3M), a euribor je pao sa 3,95% na 2,49% za trogodišnje pozajmice. Iako su kamate na kredite u dinarima i evrima porasle, pad ovih međubankarskih stopa mogao bi doprineti smanjenju kamata na nove kredite u budućnosti.
Za stambene kredite u evrima, koji čine većinu kredita na tržištu nekretnina, kamata je porasla na 5,06%. U međuvremenu, međubankarska kamatna stopa je značajno pala, što ukazuje na složenost tržišnih kretanja i potrebu za pažljivim praćenjem budućih ekonomskih kretanja.
U zaključku, iako su padovi kamata prisutni, oni su manji nego što su mnogi očekivali. U narednim mesecima, kako se situacija bude razvijala, može se očekivati dalji pritisak na kamatne stope, posebno ukoliko se poveća konkurencija među bankama i potražnja za kreditima.
