Peking se odlučno protivi svakom obliku zvaničnog kontakta između Sjedinjenih Američkih Država i Tajvana, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine tokom redovnog brifinga za medije. Ova izjava dolazi u svetlu sve jačanja tenzija između Kine i SAD, posebno kada je reč o pitanjima koja se tiču Tajvana, koji Peking smatra svojom teritorijom.
Portparol je naglasio da Kina poziva Sjedinjene Američke Države da se pridržavaju politike jedne Kine, koja predstavlja temeljnog principa kineske spoljno-političke strategije. „Kina se protivi bilo kakvom obliku zvanične razmene između SAD i Tajvana“, rekao je on, dodajući da je Peking već podneo žalbu Vašingtonu zbog nedavnog sastanka tajvanske delegacije sa američkom administracijom.
U petak, tajvanski savetnik za nacionalnu bezbednost Džozef Vu posetio je Sjedinjene Američke Države kako bi se sastao sa članovima administracije predsednika Donalda Trampa. Ovaj sastanak je bio usmeren na razgovore o pretnjama koje dolaze iz Kine, a predstavljao je i prvo korišćenje „specijalnog kanala“ za komunikaciju između SAD i Tajvana otkako je Tramp ponovo preuzeo funkciju predsednika 20. januara.
Specijalni kanal za razgovore između Tajvana i SAD postoji godinama, i služio je kao mehanizam za zvaničnike iz Vašingtona i Tajpeja da razgovaraju o bezbednosnim pitanjima. Međutim, nijedna strana otvoreno ne priznaje ovaj kanal, a Vašington je često držao takve razgovore u tajnosti kako bi izbegao provokativne poteze Kine prema Tajvanu.
Prema izvorima bliskim situaciji, prvi put je ovaj specijalni kanal otkriven 2021. godine. Sjedinjene Američke Države su 1979. godine povukle zvanično priznanje Tajvana, ali su zadržale nezvanične veze sa Tajpejom, što je izazvalo učestale kritike iz Pekinga.
Ove tenzije su dodatno pojačane nakon što je američki ministar odbrane Pit Hegset označio potencijalni sukob sa Kinom oko Tajvana kao prioritet za Oružane snage Sjedinjenih Država. Ova procena dolazi usred rastućih zabrinutosti u Vašingtonu o kineskim vojnim aktivnostima u regionu, koje uključuju sve učestalije vojne vežbe i prelete borbenih aviona blizu tajvanske granice.
U međuvremenu, kineski vojni zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog američkog vojnog prisustva u regionu, smatrajući ga provokacijom koja može dodatno pogoršati situaciju. Peking je jasno stavio do znanja da će preduzeti sve potrebne mere kako bi zaštitio svoje nacionalne interese i suverenitet.
S obzirom na ovu kompleksnu situaciju, analitičari smatraju da bi dalji razvoj događaja mogao imati ozbiljne posledice po stabilnost u regionu Istočne Azije. Mnogi se pitaju kako će se Sjedinjene Američke Države pozicionirati u ovom geopolitičkom sukobu koji uključuje ne samo Kinu i Tajvan, već i druge ključne aktere u regionu, uključujući Japan i Južnu Koreju.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da su odnosi između Kine i SAD već duže vreme napeti, a ovo je samo jedan od mnogih izazova sa kojima se dve zemlje suočavaju. Obje strane su pozvane da preduzmu korake ka smirivanju tenzija i otvaranju dijaloga, ali trenutna situacija na terenu ukazuje na to da će to biti težak zadatak.
U zaključku, jasno je da je situacija oko Tajvana veoma složena i da zahteva pažljiv pristup svih uključenih strana kako bi se izbeglo dalje pogoršanje odnosa i potencijalni sukob. U ovom trenutku, diplomacija i otvoreni kanali komunikacije su ključni za održavanje stabilnosti i mira u regionu.
