Kina je nedavno uvela carine u iznosu od 10 do 15 procenata na određene američke proizvode, reagujući na uvođenje taksi Sjedinjenih Američkih Država na svu kinesku robu. Ove kineske carine stupile su na snagu 10. februara, označavajući početak zvaničnog trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomije.
Kineske vlasti su odlučile da primene dodatne carine od 15 procenata na proizvode poput uglja i prirodnog gasa, dok će na sirovu naftu, poljoprivrednu mehanizaciju, automobile velikog zapreminskog motora i pikap kamione biti primenjena carina od 10 procenata. Ovaj potez se smatra odgovorom na američke mere koje su već izazvale zabrinutost u vezi sa širenjem trgovinskog sukoba.
Ministarstvo trgovine Kine i Carinska uprava su saopštile da će se strogo kontrolisati izvoz određenih retkih minerala, kao što su volfram, telur, rutenijum i molibden, kako bi se zaštitili interesi nacionalne bezbednosti. Ovi minerali su ključni za razvoj napredne tehnologije i ekološki čistu energiju, a volfram se koristi u proizvodnji fluorescentnih lampi i u vazduhoplovnoj industriji, dok se telur koristi za solarne panele.
Pored carina, kineske vlasti su najavile istragu protiv kompanije „Gugl“ zbog navodnog kršenja antimonopolskih propisa, što se može smatrati još jednim korakom u okviru šireg konflikta sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ova odluka je usledila odmah nakon što su američke carine na robu iz Kine stupile na snagu.
Kineska carinska komisija je izjavila da američko uvođenje carina predstavlja ozbiljno kršenje pravila Svetske trgovinske organizacije, kao i da ne rešava unutrašnje probleme u SAD-u, već podriva normalnu ekonomsku i trgovinsku saradnju između dve zemlje. Ova izjava ukazuje na to da Kina smatra kako su američke mere ne samo nepravedne, već i kontraproduktivne za globalnu trgovinu.
S druge strane, predsednik SAD Donald Tramp je najavio uvođenje 25 procenata carina na robu iz Meksika i Kanade, kao i 10 procenata carine na proizvode iz Kine, pozivajući se na pitanja bezbednosti granica i međunarodne trgovine drogama poput fentanila. Ove najave sugerišu da Trampova administracija nastavlja sa politikom protekcionizma, što dodatno komplikuje situaciju na međunarodnom tržištu.
Ekonomisti upozoravaju da bi dalja eskalacija trgovinskog rata mogla imati ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju, uključujući povećanje cena za potrošače i smanjenje trgovinske razmene. S obzirom na to da su SAD i Kina među najvećim trgovinskim partnerima, ovakve mere mogu uzrokovati domino efekat koji će se odraziti na ekonomije drugih zemalja.
U ovom trenutku, situacija ostaje napeta, a analitičari prate razvoj događaja kako bi procenili moguće ishode. Mnoge kompanije, posebno one koje zavise od trgovine između SAD-a i Kine, su u neizvesnosti i razmatraju strategije za prilagođavanje novonastalim okolnostima. Kineski potrošači će takođe osetiti posledice, jer će carine verovatno dovesti do rasta cena uvoznih proizvoda.
Obe strane su u trenucima kada je neophodno da preispitaju svoje pristupe kako bi izbegle dalje pogoršanje odnosa. Međutim, s obzirom na trenutnu atmosferu, čini se da će trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine nastaviti da se razvija, a posledice toga će se osećati na globalnom nivou. U tom smislu, međunarodna zajednica pažljivo prati situaciju, nadajući se da će se ubrzo pronaći diplomatsko rešenje koje će omogućiti normalizaciju trgovinskih odnosa.
