Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu jasno definiše da studiju naručuje nosilac projekta i da je on plaća, a da nadležni organizuju prezentaciju i javnu raspravu.

Projekat „Jadar“, ležište u Srbiji bogato kritičnim mineralnim sirovinama, a pre svega litijumom, u centru je pažnje javnosti, čija su mišljenja podeljena. S jedne strane se sagledavaju potencijalne koristi i ovaj projekat se naziva razvojnom šansom Srbije. Dok je sa druge strane deo javnosti je zabrinut zbog zaštite životne sredine.

Zabrinutost lokalne zajednice za životnu sredinu i ekologiju, kada je reč o ovakvim projektima, opravdana je i nije specifična samo za Srbiju. Međutim, dezinformacije koje kruže u javnosti sprečavaju da se rudarstvo sagleda objektivno.

Poslednjih nedelja se najviše govorilo u kontekstu Studije procene uticaja na životnu sredinu. Isticalo se da se taj dokument mora sagledati kako bi se razmatrala budućnost projekta. Protivnici projekta „Jadar“ su o ovom dokumentu govorili negativno, navodeći da je kompanija finansirala studiju i da zato ona nije objektivna.

Kako bismo sagledali i razumeli argumente obe strane, istražili smo detalje o studiji – kada se izrađuje, šta dokument obuhvata, ko može da je izradi, a ko je finansira. Zatim, kako teče proces odobrenja studije i na koji način je javnost uključena u njega.

Sve odgovore na ova pitanja pronašli smo u Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu. On definiše sve detalje u vezi sa ovim dokumentom, uključujući i za koje projekte je neophodan, ko ga finansira i kako teče regulatorni proces.

U zakonu jasno piše da je nosilac projekta podnosilac zahteva za dobijanje dozvole ili odobrenja za izgradnju, kao i ostalih intervencija u prirodi i prirodnom okruženju. Rečju, to je onaj koji planira da obavlja delatnost iz oblasti koja je predmet procene uticaja na životnu sredinu.

Bez ovog dokumenta, nosilac projekta ne može da pristupi realizaciji, odnosno izgradnji i izvođenju projekta bez saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja.

Prema zakonu, Studiju o proceni uticaja može da izrađuje pravno lice i preduzetnik ako je upisan u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti projektovanja, inženjeringa i izrade studija i analiza. Studiju izrađuje multidisciplinarni tim sastavljen od stručnjaka koji su kvalifikovani za to.

Timovi nezavisnih stručnjaka, koje nosilac projekta angažuje kako bi izradili procenu uticaja, koriste usvojene istraživačke i inžinjerske tehnike da bi na celovit način utvrdili moguće rizike i predložili mere za njihovo otklanjanje ili ublažavanje. Iako nosilac projekta snosi troškove izrade procene uticaja, kompanija koja razvija Studiju procene uticaja ne može da utiče na stručnjake koji je sprovode, niti na njene konačne zaključke.

Odgovor na pitanje ko finansira studiju takođe smo pronašli u pomenutom zakonu, gde se, između ostalog, navodi da troškove snosi nosilac projekta, a da visinu troškova rada tehničke komisije utvrđuje ministar.

Kada se izradi finalna verzija studije, stavlja se na javni uvid, prezentuje se i o njoj se raspravlja. Nakon što se izradi Studija procene uticaja na životnu sredinu, organizuju se javni uvid i javna rasprava u kojoj se predstavljaju rezultati Studije procene uticaja projekata na životnu sredinu kao i odbrana Studije pred Tehničkom komisijom koju imenuje ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine. Javni uvid i javna rasprava omogućava građanima i svim zainteresovanim stranama da iznesu svoja mišljenja i primedbe. Nakon što se završi javna rasprava, nadležno ministarstvo donosi odluku o tome da li će se projekat sprovesti, uz uvažavanje uticaja na životnu sredinu i predloženih mera za smanjenje uticaja.

Tokom detaljnog pregleda dostavljene Studije procene uticaja, tehnička komisija može da utvrdi nedostatke koji zahtevaju dopunu Studije. Ova dopuna se može tražiti i nakon što javnost i zainteresovane strane izraze svoje primedbe. Da bi Studija bila odobrena sve osnovane primedbe javnosti moraju da budu uvažene.

Studija o proceni uticaja sadrži podatke o nosiocu projekta, opis lokacije na kojoj se planira izvođenje projekta, opis projekta, prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao, prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini (mikro i makro lokacija), opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu, procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa, opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to moguće, otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu, program praćenja uticaja na životnu sredinu, netehnički kraći prikaz podataka navedenih u tač. 2) do 9), podaci o tehničkim nedostacima ili nepostojanju odgovarajućih stručnih znanja i veština ili nemogućnosti da se pribave odgovarajući podaci.