Zakon o sprečavanju pranja novca donesen u Bosni i Hercegovini pre mesec dana već pokazuje svoje posledice. Prema ovom zakonu, banke su dužne da zatvore račune osoba koje se nalaze na „crnoj listi“ američkog ministarstva finansija, radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Na ovom spisku se nalaze visoki zvaničnici Republike Srpske, što je rezultiralo zatvaranjem njihovih računa u bankama.

Odgovarajući na ove mere, predsednik Narodne Skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, je izjavio da je zatvorio svoje račune u bankama. On je istakao da ova situacija predstavlja teško kršenje zakona, budući da osobe koje se nalaze na „crnoj listi“ nemaju nikakve presude protiv sebe. Stevandić je izrazio brigu zbog dugoročnih posledica koje ova mera može imati na ekonomiju i pojedince.

Stevandić je takođe kritikovao ovu odluku, nazivajući je političkim pritiskom i kršenjem ljudskih prava. On je istakao da će pokrenuti postupke na osnovu evropskih regulativa i zakona kako bi ove sankcije bile osuđene. Stevandić je naglasio da se iza ove odluke krije politička agenda koja pokušava da nametne poslušnost određenim političkim silama.

Siniša Vukelić, urednik portala kapital.ba, takođe se osvrnuo na situaciju, navodeći da fizička lica ne mogu da prime plate, a kompanije ne mogu da posluju unutar Republike Srpske ili sa inostranstvom zbog zatvaranja računa. On je istakao da politički vrh Republike Srpske ne odustaje od svoje politike, što dodatno otežava situaciju i smanjuje opcije za rešenje.

U pozadini ovih dešavanja, prema Vukeliću, leži borba za vlasništvo nad imovinom u Bosni i Hercegovini. Postoji različito mišljenje o tome da li imovina treba da bude vlasništvo države BiH ili entiteta poput Republike Srpske. Ovi sporovi su doveli do niza reakcija u Republici Srpskoj, uključujući zatvaranje računa velikih kompanija i udruženja građana.

U suštini, ove mere protiv osoba na „crnoj listi“ američkog ministarstva finansija, poput visokih zvaničnika Republike Srpske, predstavljaju ozbiljan izazov za ekonomiju i pojedince u Bosni i Hercegovini. Kritike za ovakav potez naglašavaju političke motive i kršenje ljudskih prava, dok se situacija dodatno komplikuje zbog spornih pitanja o vlasništvu imovine u zemlji. Sve veći problemi uzrokovani ovim merama zahtevaju hitna rešenja kako bi se izbegle dugoročne negativne posledice po ekonomiju i pojedince.