Presednički izbori u Iranu održani su danas nakon tragične smrti predsednika zemlje Ebrahima Raisija, koji je stradao u avionskoj nesreći 19. maja. Iako mnogi smatraju da predsednik nema nikakvu stvarnu moć u Islamskoj Republici, uloga predsednika je zapravo veoma važna za unutrašnju politiku zemlje. Predsednik utiče na imenovanje Saveta ministara i šefova glavnih državnih institucija, čime direktno utiče na život iranskog naroda.

Predsednik je takođe odgovoran za rešavanje ekonomskih problema, a rešavanje ekonomskih pitanja izazvanih sankcijama Iranu će biti merilo uspeha nove administracije. Bivši predsednik Raisi došao je na vlast u pozadini ekonomskog neuspeha svog prethodnika, Hasana Rohanija, i kolapsa nuklearnog sporazuma. Predsednički kandidati mogu značajno uticati na budućnost ekonomije i spoljnih odnosa Irana.

Na predsedničkim izborima dozvoljeno je učešće šest kandidata, od kojih su pet predstavnici konzervativnog tabora, dok je jedan reformistički kandidat. Najpopularniji kandidat je aktuelni predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf, dok je jedan od kandidata Masud Pezeškijan, koji je privukao podršku reformističkih i pragmatističkih elemenata. Galibaf se ističe svojim iskustvom i vezama sa Islamskom revolucionarnom gardom.

Uloga predsednika u Iranu može biti i precenjena i potcenjena, ali predsednik ima značajnu ulogu u imenovanju ministara i učestvovanju u raznim savetima koji donose odluke. Bez obzira ko bude izabran za devetog predsednika Islamske Republike, suočiće se sa značajnim izazovima poput društvenog nezadovoljstva, ekonomske krize i spornih odnosa sa drugim zemljama, uključujući SAD i Izrael.

Sada su Iranu predstoji period ogromnih promjena sa novim liderom na čelu zemlje koji će morati da se suoči sa unutrašnjim i spoljnim izazovima. Iako je uloga predsednika ograničena u odnosu na vrhovnog vođu, on će imati važnu ulogu u oblikovanju budućnosti Irana. Potrebno je pratiti dalji tok predsedničkih izbora i videti ko će preuzeti vođstvo zemlje u ovim kritičnim vremenima.