Najpoznatiji Jugoslavenskih Železnica, sada poznat kao „Srbija voz“, je 29. novembra krenuo na put iz Beograda do Užica kako bi proslavio rođendan socijalističke Jugoslavije. Ovaj put je bio prvi put kada su obični putnici mogli da kupe karte za dvodnevni turistički program „Plavim vozom do Užičke republike“. Kompozicija vozila je u komercijalnoj upotrebi od 2005. godine i može se iznajmiti za različite destinacije po različitim cenama. Englezi i domaći bogataši su posebno zainteresovani za ovaj voz, a jedan japanski milijarder ga je čak iznajmio da bi putovao do Crne Gore i nazad do Beograda.

Vagoni su opremljeni apartmanima, konferencijskom salom, Titovom i Jovankinom sobom, njegovim radnim kabinetom, i drugim luksuznim sadržajima. Na ovom vozilu je bila i poslednja vožnja Josipa Broza Tita kada su njegovi posmrtni ostaci prevezeni iz Ljubljane u Beograd.

Titov radni kabinet je isti kao kada je on u njemu boravio, sa kristalnom pepeljarom, bibliotekom i telefonima. U vozu se nalazi i knjiga utisaka sa mnogim pohvalama i podrškom Titu, ali i sa porukama neslaganja sa njegovim režimom.

Osim domaćih putnika, vozu je putovali i stranci, uključujući mlade Japanke koje uče srpski jezik, kao i poljsko-srpski par koji živi u Švedskoj.

U vozu se nalazi i De Golov apartman, napravljen za čuvenog francuskog državnika, ali koji nikada nije boravio u njemu. Na kraju vožnje, voz je stigao u Užice, gde su ga dočekali mnogi građani, uključujući svedoke dolaska Plavog voza 1979. godine, kada je Tito održao govor na Kadinjači.

Ovo putovanje Plavim vozom je bilo posebno za mnoge putnike, sa mnogim pričama i sećanjima na vreme Jugoslavije, ali i sa osećanjem nostalgične tuge za prošlim vremenima. Bez obzira na političku ili društvenu pozadinu, ovo putovanje je bilo prilika da se prisete istorije Jugoslavije i da se podsete jednog vremena kada je zemlja bila jedna.

Na kraju, putnici su se vratili nazad za Beograd sa mnogim uspomenama i pričama o svojim iskustvima tokom ovog neobičnog putovanja. Sve u svemu, putovanje „Plavim vozom do Užičke republike“ je bilo prilika da se ponovo probude sećanja na Jugoslaviju i prošlost koja je, bez obzira na sve, imala svoje posebne trenutke i iskustva.